Gajenje poljskih useva

извјестни биља, само некоје иестице одузимају, а друте у прекомерној мери у њој остану. Тако на пржлику неће живсттски гној оној на крену сиромашној земљи толико кренне ране дати моћи, да би ова могла кречно биље одрањивати и т. д. Вато и треба добро пазити и промжслити кад земља слабе усеве рађа; то је таки знак, да јој оне иестиде оскудевају, које су за посејано биље нуждне. Тешко је прави гној погодити, ако се не иази на природу посејати имајућег се биља. Ако земља у себи од принешеног гноја сувише ране за посејано биље добије, онда гној за неко вреие безуспешан остане. Ако пак зеиља, за известно биље, не добије довољно потребне ране, него може бити онакове, која би за друго које биље приличила, онда би такођер таково гнојење за неко време без успеха остало. Гној је дакле онда прави гној, и само онда на биље дјејствовати може, ако и зенљи недостатке надокнађује и довољно ране за раетеће биље има. Овом ћу приликом одма и да кажем: како се са гнојем код куће, и како на њиви поетупати мора, и онда ћу да пређем на најглавније врсти гноја. Да су животињске избаце тии јане, што су већма мокраћом напојене, да онда брже у врење прелазе, да брже сазревају и да тако скорије биљу рану дати могу, то треба сваком сељаку да је познато. Док ђубре на гомили у авлији на ваздуху труне и сазрева, дотле и многе пестице гнвја изветре и пропадну. Сваки би дакле сељак непаметан био, кад би безбрижно оставио ђубре своје да му пропада, то јест да пусти да му оне пестице пропадају, које су за одрањивање биља најнуждније. Да би дакле што мање од овога гноја изгубили, морамо на ово пазити; 1. Морамо пазити на место гди нам ђубре стоји, као један златник, а удесно обрађивање ђубрета као средство, да нам златник никад не изслаби. 2. Морамо се побринути, да оно место, гди ј|д|у милано не буде пропустиио, ида са стране не 'ieCTHiir гноја даље одтидати; а то можемо учинити, кад д|га caбелом иловапом добро наспемо и натапкамо, а окби®.'

51