Gajenje poljskih useva

стопе висое зидић подигнемо. Ако би пак дно са дигљом или каменом поставили, тим боље. 3. Ако не би могли, као што би најбоље било, шталско i»yбре такп на њпву изнети, онДа га морамо у авлији на гомили дотле нувати, док не дође време, да га на поље извеземо. Кад дакле гомилу правпш, а ти метнп доле на дно сламе, и около ђубрета свуда сламе, којом ћеш ветрење нишадора предупредитж. 4. Ђубре морамо непрестано влажно одржавати, да не би на једном или другом месту неједнако врило, изгорело или се уплеснивило. Ово можемо тпме докучити, кад гомнлу земљом покријемо; то наравно да није сасвим довољно, нити се тиме подпуно цјељ докупује, него бп требало мокраћом је преливати, пак онда сламом и земљом покривати. Ако дакле сељак овако са својим гнојем поетупа, ако се зато постара, да му сва простираћа слама мокраћом напојена на гомилу дође, онда, не само да ће много бољег, него п много више гноја имати нежели сваки онај старовоља, ком би се рећп могло: „Плете котац, као што му и отац.“ Сад ми дакле предстоји казати : како се с гнојем на њпви поступа. Најбоље би било кад бп се могло свеже ђубре одма на њиву изнети, једнако разпростретп и одма заорати. Да бп то заоравање брже ишло, употребљује се ево овај плуг са 3 раоника слика 24.

Сл. 24.'

Ако би га иак на гомилицо дуже времена оставилн (као што то код наши сељака врло песто видити можеш), тада би упливом ваз-