Gajenje poljskih useva

58

С е ј а њ е. То је сушта истина, да од доброте семена зависи и жетва у каквоКи и колнкоћи. У колико је ова истина основана на свестраном пзкуству и осведонена свакидашњим нојавима, у толико се против ње грешп, од нести из незнања, од чести пз немарљивости, а од чести онет из тврдоће. Из незнања зато, што се држп, да је лошпје семе исто тако за сејање добро, као и боље, савршеније и теже; из немарљивости, што неће да се потруди да за семе изабере најбоље што га има; а из тврдоће зато, јер неће да жртвује коју пару, да за семе боље сеие купи, но што га он пма. Еако је важно добро и подпуно развијено семе за сејање, о томе су нитаве књиге писали научни и мудри земљодјелци. Еад при жетви избереш најлепшп сноп пшенпце или другог жита, а ти пзвади из њега једну киту класја на поље, пак сваки клас по јединце добро помотрп, и наћи ћеш, да је некоје класје дугачко, некоје осредње, а некоје кратко. Оврши свакж клас посебице, пак ћеш, не у читавом класу, него шта више у сваком редку наћи крупног, средњег и ситног зрна. Дакле је п овде код биља истина, да ће биљка онакпм родом уродитп, какво јој је семе било. Да себп добро семе за сејање прибавиш, изаберп себи најлепше снопове јошт при жетви, и из њи најлепше класје, а из тога класја само средње зрно, јер је то за с-јање најбоље. Теби ће се то смешно чпнити. п може бпти да ћеш у себи помислптп да сам полудео, кад тако ппшем; ал’ буди уверен, да то нпје ни смешно, него треба да буде тако, нити сам ј а полудео, него тп на основу строструког изкуства говорпм; на таЈ начин можеш за један дан а коме мало треба, и за неколико сахата себи довољво доброг, најтежег п најразвијенпјег семена прпбратп. Стоји дакле, да је само тешко н подпуно здраво зрно за еејање добро, и оно ће и труд и трошак после стоструко напдатити. - После тога мора зрно за сејаце п сасвнм чисто бити; да не буде с’ њиме помешано главнпце, сњетж, кукоља итд. Еад већ имаш за сејање подпуно зрело, тешко, здраво п сасвпм чисто семб, онда ти нпшта друго не остаје, него га до сејања тако