Gajenje poljskih useva
70
Најважније је опредјелити код жпта, да у срединј: између почетка и подпуног сазрева, падне. То је време за жетву најбоље; јер, тако је исто пгтетно жњети жпто пре но што сазре, као и кад би се жетва продужила сасвим до пресазрева. Ако се жита пожњу, док је јошт слама зелена, а зрно млечно, онда ie се ово смежурати п изгубиће од тежпне своје; а слама је наравно боља. Но овај губитак код зрна је тако голем, да га добитком добре сламе никако не можеш надокнадити. Али је јошт већи гЈ г битак, који од сувише доцне жетве долази, т. ј. кад се остави да усев на њпви сасвим презре. У овом се случају губи зрно, које при обрађивању изпада, а то зрно, као п слама, много лошијп бивају, јер се драгоцене честице зрна у дрвенасте претварају. Таково зрно даје нстпна, због своје дебеле кожице, много мекиња (трица), ал’ мало и хрђава брашна. Ако-ли се пак жито у срединп почетне и сасвим довршене зрелостл пожње, онда му зрно има највише брашња и љепива, онда је најтеже, онда пма највише фина брашна, а на против најмање мевиња. Исто је тако и са сламом. Оставиш-ли да тп влаће на њиви сасвим изумре, а оно ће се сав у њему налазећи шећер претворпти у дрвенаста влакна. те ће бити од њега тешка и хрђава пића. Ва опредјелење најудеснпјег времена за жетву, нужно је вишегодишње изкуство. Сваки сељак мора на све околности добро пазити, које би ранију ил ’ доцнпју жетву пзискивале. Од времена сасвим зависи, оћу-ли раније, ил’ доцније жњети. Ако се тревп одма у почетку жетве добра цена, а надатп се можеш н. пр. после опште жетве лошијој, ту паметан сељак неће дуго чекати, него ће један део свога усева пожњети и за скупе новце продатн, јер је боље за вишу цену мање продати, него за нпжу цену впше зрна датн. Све околности навестн, под којима бп требало жетву опредјелитп. није овде могуће. Никако се дакле нетреба управљатп по календару, по једном ил’' другом светитељу, него по времену. Спољашњи изглед стрмнога усева, нпје спгуран, да се могу по њиме управљати и жетву опредјелити, јер спољашњп изглед много од поднебни п мјестнп околности зависи. Тако ће н. пр. бити разлике код сазревања ако је магловито, разлике ако је кишовито, раз-