Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

77

ског Језера су изрвојене план Ине Бистра, Стотово, 2.275 м. и Гзличицз између Охридсксг м Преспанскот Језара, 2.255 м., Западни вена)ц лежи на граници прама Алоамији. Он почиње на северу са Паштриком, па се преко Коритникз, Ђглича (2.471 м.), Караба и Јаблцчице пружа до Охридскот Језера.

Сви виш-и дел.оаи сше плгнинске системе су били за време дилувијума захвбКени достз интензивном глацијацијом и збот тога ге на њима налазе глацијални облици (циркози са Језерима., залови и морене).

Сем тога је сва пленинска онстема рззривена дубоким речним долИнама, а у Јужном краЈу (Бистра, Јамз, Стогово, Галичица) се ЈављеЈу и крашки облици.

3) Средишна зо»а раседних п ланинв и кстлина припада старом балканском копну, коЈе Је разлсмљено н претворено у низ громаДчнх планина и котлина. Услед неједнаког разламања и сггуштање Iнздваја , ју се двв различите области: сезерна, у којоЈ преозлађуЈу низнЈе и котлине, и јужна, у коЈрЈ пресвлзГуују грсмадне планнне.

СеварноЈ области припада ЈужЈни део Панонског басена са његовим з. и ј. ободсм. Прнликом разлзмања и спуштанва овог басена остали су од старот копна само мањи делови у сблнку изолованих планинз. За време мла-ђег терцнЈера Панонсми басен је бно наЈпре под морем, а затим под језерсм. Тада је његово у(но засуто морским и језерским седиментима и уравњено. Преко ове основе је у дилувкјуму нзталожен н= истс-чном крају лес н живи песак, а велнке реке су изградиле сзоје широке долине. Не тај начин Је створен рељеф ове низнје, који се састоји од пространих алувијалних рав*ни Дунзва, Саве, Тисе и Темиша (75 9O м.), од нзолоааних лесних платоа на истоку (Телечка и Тителски у Бач, коЈ, Сремски, Барањски и др.) и ннских развођа на западу (110 l5O м.). Изнад лесних платоа дижу св двв пешчаре живог песка (Делнблатска у Бенату и Суботичка у БачкоЈ); а изнад платоа и разво-ђа дижу се појед Ине острвскв планине: Вршечке Чуке, на и. граннци; Фру-