Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

78

шка Гора (539 м.), у Срвму; Диљ (459 м.), Палук (953 м.), Псуњ, (934 м.), Мославина, (489 м.), у Спзаонији, и Ззгребачка Гора (1.039 м.), Самоборска Гора, (Горјанци, 1.185 м), даље на 3., у Хрватскај.

Иду+|И према запа.ду |низије и планине су све више и представља.у заг.адни сбо>д Паионског басена-

Обом ободу припада и планински предео на запзду алпиоких планина «а северу и динарских на ЈЗ. Овај првдео се сзстаји од |н.ижих гтланина и котлии 3 које чине прелаз с једне стране измеЈју алттиских и динарских планина, а с друге стране између ових плзнина и' средишне зоне.

Пано Иска низија се пружа према јуту све до Сазе и Дунзва, а и-за ове линије настаја Јужни обод Панонексг басена, који се постепено диже према планина.ма дИнарске системе и громадним планинама Јужне облвсти средишне зоне. У целини има сблик простране површи нзгнуте према Панонском бзсену, а у детаљима она је достз рзшчлањеlна. Она св прво састоЈи од низа абразионих псзрши ко'е су створене радом панонског језера и коЈе се у седам ступњеза спуштају од 850 м. висине до изнад пзнонске низије, Затим је она рашчлањвна низом котлина и речних долина у брежуљкасто земљиште на северу и побрЈје на (југу. Међу овим облицима се наронито истиче Моравска удолинз меридиЈанског правца. Изнад површи се диже више изолованих планина осгрвског обли-ка (Просара и Мотајица у сев. Боони, Цер, ВлашиК 1и Авзла на сезеру Србије, Космау, Венчац, Букуља, Рудник, Црни Врх, Јухор, Гледикске Планине, Јастребац ,и Копаоник с леве стргна Моравске удолине Горица код Рама, Ресаески Хумови, СталаЈнока Брда, Селичевица, Гарина и Бабичка Гора с десне стране ове удолине).

Јужна област средишне здне прилада правоЈ родопскоЈ планинској системи. Њеном оредин!Ом св у про-