Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

97

н=ег Вардара л готсво цео ст<в Брегалнице и Стру)мицв кмају знатно веКе годишње колебање температуре, које у Удову износи 23°С.

Крсз све до садз поменуте области провлаче-се велике и високе венечне планине, у Македонији тимори, са субелпиокоlм и пла*нинсксм климом. Са повеКзњем висине годишња колебања температуре се омањују, зи_ ме су хладне, летз прохладна, јесен тек нешто топлија од пролеКа- Бјелашница (висина 2.067 м) има готово исте климетске услове кео Обир (2,140 м), на Караванкама у Корушкој, око 330 км северније. Температура зимских месеца се на сбе ллењУне мења од —6,B° до —B.B°, температура летњих месеци од 6° до 10°, јесен је То' плија од пролеКа, а годишње колебање температуре доста шње него у долинским местима, за 2,4° до 4,4 ■

Једноставнкји су таплотни климатски услови у остало<м делу Југославије. Ншред је било споменуто да се температура зим)И доста нагло смањује према унутрашњости копна, лети да се спориуе псвеКаеа, као што се поееКдеа и год.ишње колебвње температу.ре. Нарав|:но, и у области средњеевропске клкмв има доста разноврсности. Разлике у температури појединих места у истом месецу настају услед њихове неједнаке географске ширине, удсљености од мора и апсолутне еисине, а у ееКоЈ мери и под утицајем геогрефске средине. Последњи случај св особито истиче у Жупи и Топлици, насупрот Лескоеачмој котлини, која Џ доста јужнија. Жупа је ззштиКена од утица.ја са сееера отранцима Љуктена и Лисца, Топлица, планином Јастрепцем, док је Лвсковачка котлина потпуно изложена уткцајиlМа севера. ЗаштитИи утицај планина се знатио огледа у гмањеном годишњзм колебању тем,пературе и у знатно топлијјој јесени од проле Ка. Како се годкшњи тск температуре мањз са континенталнсиЖу м.еста показаКе се на приЈмеру Осијекз и Међе, која су .места приближно на истој геогрвфској ширини и има;у подједнаку апсолутну висину,