Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

98

али је друто место ок;о 165 км даље на нстоку. Ту су срвдње јануарске т©М!пературе —O,9 П 1и —l,7°, јулске 21,7° и 23,2°, а годишњв колебања 22,6° и 24,9°Ц.

Облачност је у непосредној зависности од темперагуре. НзјвеКу средњу тадишњу сгблачност имај/ планИнски краЈвви (55 до 60%). Одатле се смањује према североистску (45. до 55%), према Македониуи (са 40 до 50%) а највеКма према Јадранском ПриморЈу (са 35 до 45%). У току тодине настаје неЈвеКа облачност у децамбру, са 65 до 75% у унутрашњости, а 50 до 60% на отоцима и при ЈадранскоЈ обали. НаЈмзња облачност, са 15 до 45%, Јавгва се у позном лету, Јулу и аагуст/. Облзчност Је у пленинама лети сразмерно већа, зими сразмерно мања од облачности ,у приморским и североисточним краЈевима наше звмље.

По дугом трајењу сунчева сјаја, које Је у обрнутај сразмери са облачношКу, наше Јадранско Приморјв и Јужни крајееи ззузимеЈу завидно место, На северном пр(нморЈу има, просечно, 5,7 до 6,6 часова са сунцем у току Једног дана; на Јужчом се приморју трајање сунчева сЈаЈа! повеКа' до 7,4 часова, а нешто Је краКе у МакедрниЈи, 6,6 до 7,1 часоеа дневно.

Географска расподела годишње висине кише у ЈугославијЈи је врло непрааилна, услвд сложена виоинске разгра)не. Просечна годишња висина падавина се, углавном повеКааа од Јадранских острва према приморским висоравнима <и пладинама, а одатле се постепено смањује ка североистоку, не узимајуКи у обзир планине. ОдавЈ-зо је познато да су Кривошкје, пламкнски крај више Которског Залива, наЈкишовитији предео у Европи. Ту, и у црногорскнм плвн)инамо, пздне годишње 250 до 460 ом мише. Другу весгма кишкзвигу сгбласт имамо око Велебита, у Горском Котзру и на виооким планинама СловениЈе, 180 до 300 см годишње. На јадрзнским острвима Је просеЧчо 50 до 95 см кише, при Јадранским обалама је има више и у главном се пове Кава од сеае-