Glas naroda

16

се кола на тањиру окрену, како ома осетиш, да оу се окрепула и, кад погледиш доле, видиш, да су округао шестар направила; а кад кола издалека савијају онда је шестар све правији, што се издаље оавија, и онај што лежи у коли не може ни да опази, да се савијају. Па још нешто да ти кажем. Ти знаш какав је сен у човека. Онакав какав је и човек. Па је си ли видео какав је сен од земље ? Кнез. Ко ће то још знати. Мој сеи падне на земљу, па се ту впди а де ће земљин сен пасти, да га видети можеш? У зраку га не можемо видети. Учитељ. Али га можемо видети на месецу, и то онда кад номрча месец. Сунце онда стоји доле, земља стоји у среди а месец горе. Зраке од сунца ударе у земљу, па их земља заклони од месеца и тако сен од земље падне на месец. Тај сен је округао, дакле је и оно округло чиј је сен — округла је земља. Најпосле и ово да чујеш. Кад путујеш куд год ти најпре видиш кулу на цркви. То је с тога што је земља округла па оно што је ниже заклонила је земља. Кнез. Но, твоје две олбе не Фале ; али још нешто ако ми одгоненеш, онда ћу одмах овде дати донети, не две, него четир холбе вшСа. Кажи ти мени, кад тако лепо умеш да доказујеш, да је земља округла, има ли и с. оце стране земље жива света ? Учитељ. Има. Кнез. Па како тај свет не падне доле са земље ? Како то, они тамо ваљда на глави иду кад хоћеду да им је глава горе као код нас; они, што но реч ваљда навек члове ? Учитељ. То да ти докажем, морао би ти најпре доказати да се земља окреће, и још нешто, а ја мислим, да си за данас доота чуо. На моје две олбе вина допуни до 50 н. на куии детету твоме књигу: „Наша земља", што се може добити у Панчеву у штампарији Јовановића и Павловића на смо рамирени. Кнез. Бог да прости, тако ваља, али немој да заборавиш, да ми на оно одговориш ! (Иродужиће се.) За чување и шовање народног здравља. ШТА ТРЕБА 1'АДИТИ ДА СЕ ЧОВЕК ОД БАРУ ШТИНЕ НЕ П0Б01И. Како је вода још зимуо велики део иредела (Бачке и Баната) где наш свет живи, поплавила, то смо намерни коју рећи, шта се злог по здравље људско отуд излећи може, и како би се требало, и како се може наш народ владати, па да зло одклони ил бар што мањим учини. Отајаћа вода обично се по неком времену уквари т. ј. усмради, особито, кад се излије на она поља, која су већ иосејана а усев изникао, (као што је то ове године код нас случај); јер

свака биљка. која није од природе створена, да у великој и дуготрајној води живи, као: жито, трава и т. д. мора у њој угинути, па што топлија вода и зрак, што жешће и светлије сунце а то је у лето) у толико пре раствара се биљка т. ј. иструне. Трулеж биљке особито се убрза, кад је вода већ готово усанула, тако, да поред топле воде и жега и светлост сунца до њи допире. Исто тако и у мирно стојеЈкој води трулеж напредује. Вода се и у најладнијем добу времена (зими) испарава, а што воћа врућина, у толико се више и испарава - прорачунали су, да дунав у дужини од 1 сата, лети, за 21 оата испари 5—10 милиона холби воде, — водене часгице постану лакше од зрака, па се дигиу у вис; ал уједно ионесу са собом и неке врло мале частице од трулог биља, које су ио здравље човечије одвећ шкодљиве, и тако плове обоје по мирном ваздуху на све стране, а на ветру тамо, куд он дува. Што већа врућина, то се и пара са убитачним частицама све то више у зрак пење, а то је за здравље боље; ал с вечера, кад се сунце смирује, постане ваздух ладнији, пара тежа од зрака, и пада натраг к земљи, носећл са собом и отров, што га је подигла била, кад изјутра почне отопљавати, дижу се и пара и отров горе ј зрак и тако то иде сваког јутра и вечера. Жив човек мора дисати, т. ј. увлачити зрак у прси, ал при таким околностима увуче увуче он са чистим зраком и оне но здравље убитачне частице од трулог биља, које се у његовом телу и крви гомилају, док се толико не накупе, да болест проузроче, тим пре, што је и ваздух изјутра и с вечера због испарења воде влажнији, а с тим и ладнији, што већ само по оеби може болест нанети. Ветрови разносе те шкодљиве чаотице по свету, и размећу их тако, да се нигди немогу накунити у такој количини, да здрављу шкоде, дакле су у тој прилици ветрови нужни и за очување здравља благодетни, осим тога они поред топлоте сунчане млого брже изсушују воде и мочари, па што се пре какав предео изсуши у толико мање трулежа, а с тим мање опасности за здравље, већ и по томе што и оно мало разнесу. Болести, које се из баруштина и мрчари излегу, јесу осим други: срдобоља, колера, врућица, шкроФле, а особито грозница обична, од које болести наш народ јако нати, и која је тако убитачна, (јер се обично у току времена и друге опасније болести из ње излегу,) да од 100 душа 5 —10 на. годину и то за 10 год. пре времена умру, дочим у здравим пределима тек од 200 један и за 10 година иозније умире