Glas naroda

// ј/ђ Ерој 9. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 20. ЈУНА 1871. Годииа I ПАС НАРОДА. ЛНСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ВОУКУ И ЗАВАВУ.

„Глас народа" излазж сваке недеље на табаку. — Дена му је на годину 3 ф ., на тгола годиие 1 ф . 50 новч,. на четир месеца 1 #ор. аустр. вред.

КАКО СТОЈЕ СРПСКИ НАРОДИИ УЧИТЕЉИ? „Учитељ је до данае био свуда дгоследњи господии, а на више места и последњи чо^ек на овоме свету," — тако вели „Глас Народа" — и то је жалосна истина. А зашто је учитељ био последњи човек? За то, што ганародније уважавао, као што заслужује; него га је сматрао као каквог најамника, — па му је давао такву плату, с којом није могао ни живети ни умрети. Учитељу предају родитељи своје најмилије и највеНе благо — децу своју, да ју васпитава и учи, да јој буде други отац. Од њега се иште, да своју дужност еавесно врши, да је увек у школи добре воље, да с веселим лицем пред децу излази и да се одушевљава за свој позив. Да видимо може ли он ту своју дужност тако вршити. Учитељ нијо калуђер, иије самац, него је.обично ожењен човек, па има можда деце, има и родитеље, има дакле читаву породицу да издржава. Еао учитељ не може и не сме други посао осим учитељског да ради, те тако нема никакве друге заслуге осим плате, коју му онштина даје. А с 200—300 Фор. не може једна породица ни у најмањем селу, а камо ли у вароши живети. Шта отуд излази? Излази то, да учитељ изгуби вољу на рад, те не може да врши своје дужности, као штотреба;— јер сиромашан, гладан човек не може бити добре воље, не може с веселим лидем пред децу да излази, и не може се одушевљавати за учитељски позив. За то, који је год тако сретан, да може добити какво друго боље звање, оставља учитељство, а на његово место долази други, често такав, који не заслужује, да се назове учитељем. Излази даљето, да. школе добшвајусие слабпје људе за учитеље ; јер добар и ваљан човек не ће да се посвећује звању, од кога ретко или никад среКу, него само несрећу може очекивати. А отуд излази на послетку то, да је таква школа пре на иџету, него на корист деци и народу.

Дописи се нпгљу уредништву а претплата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. — Огласи наплаћују се : од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жлг сваки пут.

Није свуда тако, али је већином на жалост тако. Кад у Новоме Саду не добивају учитељи ни 400 Фор. (јер оно друго на стан припада), шта се може очекивати од малих сеоских онштина? Без добре ллате учитељске нема дакле, ни добрих школа, а без тога нема лросвете. У просвети пак наш народ не може и не сме изостати иза других народа, јер би онда нестало и самог њега. Нестало је оних времена, кад је се могло рећи: Није ни мој баба ишао у школу, па је био срећанчовек; сад сенапаривози, сад се без крила лети, сад се муњомпише, садсу са свим друкчија времена. Наш народни сабор дужан је, да се стара о просвети народној. Он је заиста ових дана непрестано о том радио и направио је већ закоп школски. У том закону говори се и о учитељској плати. Да видимо, гата је сабор о плати учитељској решио. Кад је дошаоред паучитељску плату, предлагало је више посланика, колика плата да се одреди. Пошто зиамо, да од добре учитељске плате зависи народпа просвета, то би се могдо мислити, да сусепосланици надметали у том, ко ће више да предложи. Али на сабору је то било мал' да не натрашке; на онда није ни чудо, што је решено: даучитељ добија само 300 Фор. плате, а ако општина хоће, можему и више дати. Ово је заиста тако мала плата, да учитељ ни сам, а камо ли са читавом породицом не може ни на који иачин ни на селу, а још мање у вароши с њом на крај излазити. Та писар и надничар заслужи више од 1 Фор. на дан, а учитељ да не заслужи ни једне Форинте! То је мало и сувише мало . Тим није пОбољшано стање учитеља, него је погоршано! Некоја господа посланици ослањају се сувише на свест оиштина, али учитељи знају из искуства, колико се могу на то ослонити. Та не само да се не ће повишавати досадање плате, него шта више, биће и таки случајева, где ће се ностојећа плата, акојебила већа од 300 Фор. снизити место да се повиси. Чундовато је то, да су баш некоји свештеници на сабору били за мању плату; а кад је се њима одређивала плата, онда им није било доста ни 1200 Фор. Зашто се они не ослонише на свест општина, зашто