Glas naroda

ШС НЛРОД! ЖТ ЗА НАРПДНЕ СТБАРИ, ШВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годину 3 Фор., на осам меседн 2 Фор., на четир месеца 1 Фор. аустр. вредн. — Дописи се пшљу уредвшштву а нретнлата н огласи адшшвстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаЕују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 ноитаћа за жиг сваки пут.

БРОЈ 3. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 21. ЈАНУАРА 1813. ГОДИНА III.

НАШИМ ДРКВЕЕИМ 0ПШТШ1АИ1МА. I. Ни један створ божији не долази тако слаб на овај свет као човек. Ни један ваљада не потребује толико номоИи туђе као он. Он би угинуо да нема милостиве руке, која Бе га одранити и ода зла бранити. Човеку је дакле, чим се роди, потреба, да се ко око вега нађе, да је у друштву. Еад човек одрасте, кад развије и дотера своје дарове, онда му је друштво тако исто нужно. Само они људи, само они народи напредују, који живе у друштву. Има неких народа, који су раштркани на небројне делове, па су заостали за другима, те и данасживе углупости, и незнању, у сиротињи и невољи. Народи пак, који се удружују, који склапају друштва, у свему су напреднији. Друштва имаде различитих. Имаде веВих, имаде мањих. Велико је друштво на прилику држава, народ. Мало је друштво општина. Општина имаде политичних а имаде црквених. Ми Еемо овде да говоримо о црквеним општинама. Па шта је црквена општина? Ко сачињава црквену општину? Црквену општину сачињавају сви они житељи места једног, који се удруже тога ради, да се о користима и потребама своје цркве и школе старају. Ако је и које друштво дакле нужно, то јецрквена општина нужна. До ње стоји, каква Ее у месту којем бити школа и црква, та два најјачастубавере и просвете, нанретка и среће људске. У нас Срба с ове стране Саве црквено - школски живот ]е од једно девет година нову снагу задобио, иа ново се крепити почео. Године 1864. и 1865. саборисао је народни сабор у Карловцима, и осим других ствари, израдио је закон о нашим црквеним општинама. Десетог августа 1868. изишао је царско-краљевски решкрипат, писмено, којим је потврђено оно, што је сабор, којег горе споменусмо, о црквеним општинама свршио. Па како се по помепутоме решкрипту састављају наше црквене општине Т Како постају оне ? Оне постају избором? Житељи места једног дакле су из-

вор власти и права општинског. Само онај, кога мештани хоће, може бити општинар. Други нико не може. Само су они општинари, само је она општина закончта, која се избором, даклеповерењемнарода саставља. Свака друга општина је незаконита, противу закона је, противу решкрипта је, којегаје Његово Величанство 10. августа 1868. године издало икојим је закључке сабора од 1864. и 1865. године с малим изменама променило. Сваки човек има како у држави, тако и у општини нека права и неке дужности. Он има да нешто захтева, да други њему чине. Он може захтевати, да да га приме у заједницу општинску, он има то право према општини, А какву он има дужност према њојзи? Је ли он обвезан примити се чланства општинског? Може ли га ко натерати, да то учини ? Не може нико. То стоји са свим до његове воље. Ако неће, не мора се примити. Нико му зато не може ништа урадити. Но да би наши црквени општинари сазнали сва права и све дужности своје, да би они сазнали, шта све закон и решкрипт од г. 1868. о нашим црквеним општинама прописује, то смо наумили да што више и што потање пишемо о њему, и да разјаснимо општинарима нашим цео тај закон. Ми Еемо дакле говорити у овоме листу прво о томе штаје црквена општина; о томе колико може у једном месту бити општина; ко може у општини променекакве чинити; говориЕемо о склапању нових оиштина; о томе, ко може бити члан црквене општине; писаЕемо о потребама школским и црквеним, о парохијалу; о црквеној скупштини и о местном црквеном одбору; реЕиЕемо коју о председнику општинском и о перовођи; о свештенику као члану општине; о учитељу, шта треба да ради био или не био члан црквене скупштине; писаЕемо о туторима и о надзорницима школским; једном речи говориЕемо о свему и свакоме, који посла има у црквеној општини, о свачијем праву и дужности као општинару, тако да сваки упозна скроз и скроз речени закон о црквеним општинама, те да сваки знаде право своје употребити, и дужност своју вршити, да знаде, шта као члан општине сме а шта не сме, шта мора, шта ли не мора чинити.