Glas naroda

43

Креч спојен са фосфор киселином, главно је градиво костију. У 1240 ока косхију има 350 креча и 890 ФОСФора, и то: 600 кисеоника, 392 ФОСФора, 250 кречевине. Тога фосфор креча има особито много у свакој мокраћи. Па како је тај креч главно твориво у зрну шеничном, то је пиштавина као и смрвљење, самлевене ил живим кречем и друкче растворене кости најважније гњојиво за шеницу. Луговина (калиум) главно је твориво луга , пепела од биља и дрва. Више од пола пепела стоји одо те стихије. По томе се види, да Је то још важнија храна биљу и једна од најважнијих стихија за гнојење земље. особито за варива, шеницу, винову лозу, репе, кртолу, купус, детелину, лан и друге, које на тај пепео највеЕма напредују. Дуговине има у многом камену и стени, особито (граниту) љуцу, пољском спату и другом те с тога. то је камење најважније гнојиво зањиве, вртове и винограде. Ни ове стихије нема у природи чисте; јеродмах се споји с кисеоником, па онда с киселинама, особито са угљеном киселином; тако је спојена иутомелужном пепељу. Кад се тај пепео баци у врелу воду, оно се лужне соди иза њ одмах у води разиђу, а друге неће; тако се излучи и начини лужни цеђ. Овај има то, да споји маст и воду, које друкче ни пошто неће; да се споје. Тако се начини сапун. Сапун се још радије спаја с машћу, те помешан с прљавим кошуљама у води кошуље очисти, опере, и то привуче на се ону маст с кошуља и на њу прилепљен прах. Еошуље могу се опрати и без сапуна, самим голим церем, лужењем и то већма него сапуном, јер луг, це^, сву маст с прлавих кошуља привуче себи, али и изеде кошуље, јер, кувањем луга, исто као и паљењем креча истера се иза њ угљена киселина и остане чист луг, који је врло љут, као што то веште газдарице добро знају, те пазе, да цер не буде прељут, а невеште изеду своје кошуље лужећи их љутим церем. Кад се подржи луг на ватри истера се иза њ и кисеоник и остане чиста луговина која је тако љута, да већма него кречевина прогори све, на што падне и бачена у воду још жешће него кречевина, вукући из воде кисеоник на се, у води запали се и гори, као дрво на ватри. Еад се споји луговина са гушљиковом киселином буде лужна салитра. Овајејош бољахрана биљу, него кречна својим стихијама, и тим, што се лакше у води разиђе, те лакше је биље сиса и њом се храни. Солина је главна стихија у пепелу особито оних биља, што храсте у морској води, и отуда се под именом варка или бариле исто онако вари и вади, као што се вади луговина из пепела од биља и дрва «а сува.

Ни ове стихије нема чисте у природи, јер одмах се споји с кисеоником, а после са киселинама. Највише је има спојене са угљеном киселином под имемом сланике, солајке, (то ]е сода, шикшов), што се узимље на место луга за прављење сапуна, који се разликује од лужног сапуна тим, што је твр^и, бдажи, и не једе кошуље као онај. Сланика има то, да бачена у воду начини је меком, те онда лако кува варива и боље пере рубље. Исто тако бачена у млеко или у једо, које почне да ускисава, поврати га, и предржи на сласти. Она поправи и желудац, ако иза њ досађује киселина. Сланике има помало у сваком биљу, особито у кукурузу и елди, и добра је за гнојење земље на усеве. Ње има и у свакој земљи помало, а има је намести врло много. Са ње је чувен предео око Дебрецина и Сегедина, где свуда пољем избија из земље, као оно салитра на коњушницама, и навуче се као нека навлака од брашна. Са ње је лековито језеро Палић код Суботице уБачкој а бара Русанда код Меленаца у Банату. Сва та сланика је још од онога биља, кад је цео оваЈ предео стајао под морем. Солина спојена с гушљиковом киселином будесодна ил жута салитра, која је такоре врло важна за ђубрење и данас је силно довлаче чак из Америке за гнојење њива у Европи. Солине има епојено с фосфор киселином много у мокраћи, и ова је с фосфор кречем највреднији материјал у пиштавини за гнојиво земље на шеницу. Солина је још и главно твориво наше обичне трпеске соли,којајетако9еваљаногнојиво за сва биља. И ове соли има у свакој земљи по мало, а на мести има је пуне планине, каменита со, па ту је има иу изворима, сланачама, што је вода текући преко те камените соли, спира. Соли ове има и у морској води, и отуда се вади сушењем. Гвож$е је најобичнија и најкориснија од све руде, и има је и на земљи највише и највећма распрострто. Тоје и једина руда, што није шкодљива биљу ни животињи, јер је има у њима, и служи им за храну, наравно у врло малој количини. Највише гвож^а има ме$у биљама у вариву, а у животиње у крви и месу, одо тога се и црвене. Чиста гвожђа у природи је врло мало, јер се одмах за њ хвата кисеоник иједега, те буде онај ситан риђ прах, рђа, што све дубље улази у гвожђе, док га кроз не прорије. Али само тако и може да се разиђе гвожре у води, и да послужи биљу за храну. Те гвоздене р^е има у свакој земљи. Одње се црвени цигља и цреп; што је више има, то је земља црвенија, а дегде шаренија. Гвожре се спаја са сваком киселином. Спојено са угљеном и сумпор-киселином, то је оно различито камење и руда, од које се палењем и топљевем вади чисто гвожђе, и добије се од првог растопа сирово гвожре. које врло је крто и кршно, јер има много угљене