Glas naroda

52

Можда ће за ова седа требати и допуштења, и статуте начинити, а још лакше допуштење добити, где год се за тим стане. Села ова биБе од толико веЕе користи за општину, што се ваше чланова међу собом утврде, да уредно долазе. особито ако уздолазе људи искуснији. Тога ради требаће прво позвати наученике, лекаре, чиновнике, трговце и занатлије, да обеВају долазити, како би не само по њиховом примеру долазили и други, него да би и сами порадили, те што више својих познатих и привржених приволели да на села иразговор долазе. Да ће ово с потетка потеже ићи, о томе нема сумње. Прости људи нерад наилазе на све што је ново, ма била корист најочевиднија; али ваља с вољом заузети се, па отпочети макар само са неколико. ма само са два три члана, и гледати, те избором предмета: што се највећма допада учинити, да села тако испадну, да се сваки увери о користи истих, а после ће долазитк све више, и развијаће се ствар у разумних и свесних људи све боље и лепше. Својско дакле заузимање од стране свештеника и учитеља учиниће све, и где год ови усхте биће, а само онде бити неће, где они не буду хтели; али ово не дамо, ни рећи па макар неки био највећи противник општине, држећи да ће свест и понос окренути и најпротивнијега, да остави мржњу, и да се прихвати опште користи; а ми ћемо све бележити и по својој дужности јавно рачуна водити. Ч 0 Е 0 Т. Ако у нашем умереном појасу и није тако развијено рашће, као што је у топлом, то ипак имамо ми краљицу цвијећа, ружу; и ако немамо мирисавог ананаса и драгоценога банана, то нас је зато предобри творац благословио небескијем даром, гроздом, којега можемо охоло краљем свију плодова назвати. Не може ананас нити палма виио дати, које би се са соком од грож^а испоредити могло. Никакво ниће није тако благо а уједно и пуно ватре и снаге као вино. Никакво пиће не весели тако срцечовечије, иити језа поткрепљивање бонога ислабог човека као вино. Никакво пиће није таки запој свечане радости, што дријеши језик и отвара срце, растерује бриге и невоље и даје изнемоглој души на ново слободи као вино. Истина вино својом снагом што опија многазла наноси човјеку кад се преко мјере пије, животинске похлепе узбуђује учовјеку и мозак заврћује; али нека ми се каже — не може ли се све што је добро на зло изврнути? Али је покрај свега тог вино најплемеиитији дар божији, којим је небо благословило земљу на родост човјеку; оно је млијеко старцу што му живот подмлађуЈе; оно је поткрепљење човјекупосле тешкога посла, што га диже опет на нов бој са биједама и невољама што су у животу. Заиста суимали право нјесници свију времена, што су о вину

пјевали и захвално запој хвалили, који је њих нагонио, да прекрасне пјесме спјевају. Али највиша част припада њему од туда што му је спаситељ свијета подарио испоредив га са неоцјенљивом крвљу својом што је пролио за ослобођење рода човечанскога. Као што славуј има просту сиву ризу итакоспољашном красотом не показује даје прва тица пјевачица, тако исто и винова лоза не показује своијем кривијем и чворноватијем дебломи својијем зеленкастијем, малијем и незнатним цвијетом какваје велика снага у њој. Али ипак је њено лишће лијепо што заслужује да се њиме окити Чело Баха, што радост људима даје. И ко љупки мирис дробнога цвијетка од винове лозе мирише, тај лако и појми како се отуда развијају тако љупка зрна. Винова Јелозарашће што се испиње горе и има стржаје, којима се хвата за штогод те изгледа као да зове човека да што поред ње забоде да б I се уз то узвила. Човјек је почео неговати винову лозу од како себе зна. Свето писмо приповједа да је Ноје неговао винову лозу кад се револуција земље свршила и кад је дуга мир јавила да од тада почиње радостан и миран живот. ДиЈепо је уплетен почетак радње виноградске у оно време кад се на ново поче расплођивати род човјечански и кад га на ново благослови бог. У деветој глави прве књиге Мојсијеве стоји: „А синови бијаху Нојеви који изидоше из ковчега: Сим, Хам и ЈаФет. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. И напив се вина они се, и откри се насред шатора своЈ'ега". Старе Мисирце је Изис, мати природе, научила земљу тежати и хљеб мијесити, а њен муж Озирис, отац природе, научио их радњи виноградској и винској. Еод старих је Грка био Бах бог, што растерује бриге, који је винограде расадио по цијелој земљи. Бах Је био врх Парнаса, на којем су Аполон и Музе сједјеле, посвећен, јер —-као што пјесницикажу — без вина би музе то јест лиЈепе вјештине умукле. У Навшгаји су му за спомен становници подигли од камена магарца, јер он једући винову лозу показао је људима, да треба чокот орезати да би боље плод могао одржати. И стари учитељ Бахов јахаше на магарцу. А Бог сам изгледао је Грцима као красанмладић женска облика, дугачке косе, без браде, око главе му бршљан и винова лоза, обучен у срнећу кожу, на челу мали рошчићи, возећи се на колима, у која су упрегнути леопарди или тигри. У леопардима и тигрима показује се дивљаштво, до којега може човека довести преко мере пијуцкање вина; тако истоидивље жене из Траћије што су Баха пратиле, сваког би онога који бк се њиховом Богу подсмејавао, растргле са највећом бјесноћом. Жртве што су Баху приносили, биле су јарци, јер их сматраху за непријатеље његове, будући су штету виноградима чинили. Од дрвета мује био шипак посвећен, а од цвијећа