Glas naroda

ружа. При веселијем собетима еваки је био закиВен ружама и при крају сваке части рекло бисе:»Хајде! још једиу чашу у част доброму Богу" И кад се што Боговима жртвовало, увијек би се неколико каии посуло на оно што се на жртву приноси. Баканалије или свечаности Баху чињене су у Грчкој и Италији врло дивљачки, да су их на пошљетку закономограничили. Иначе су стара пили вино увјек с водом и имали су за тај посао велике сахане из којих су богати златнијем и сребрним нехарима захитали зазапој, а сиромаси дрвенијем. Ромуо, први краљ римски штоје ударио темељ свјетском граду, здраво јевино штедио, да је мјесто вина млијеко Боговима жргвовао; а његов таедедник Нум! Помиалије забраниоје из тога узрока при снаљивању лешина вино жртвовати макар да је то у старом вијеку у опће обичај био. Плиније нам приноведа о умерености римљана, који су забранили својим женама пити вина и шта више смрЕу су оне казнили кад би ту забрану прекорачила. Никаквом племићком младићу или човЈеку није дозвољено прије шездесет и пете године вина нити. Али у доцнија времена се то промјенило и дошло се са пијењем странога особатог вина, до велике раскошности. Стара су вина талијанска још у старо вријеме мамила сјеверне дивље народе те су ћелти више пута прешли преко алпијски планина у Италију, да би се лијепога талијанског вина дочепали. Као што ћелти тако исто и ћимбри пријеђоше алпијске лланине те обидоше Италију намамљени ватренијем соком од грожра. Већ око 600 год. пре Христа Фокирани су кад су Марсељ основали, донијели винову лозу у Јужну Франдуску, али тек доцније су Римљани по цијелој Француској, око Рајне и Дунава насадили винограде. Нијемци су пиливино од јечма, пиво, прије него што су им Римљани засадили винову лозу. Тако још и данас пола дивљи народи имају своје вино. Еалмици чине вино од млиЈека камилина, Монголи од млиј.ека кобилина, Ин1;ијанци од сока палмова. Отаџбина је винове лозе умЈ'ерени појас, а у топлом појасу може виновалоза расти само на висина рађа знаменито вино Ширас; тако и на јужнијем терасама Хималаје, на висини кашмирској V кабула дају виногради добро вино. Истина саде се виногради и у низинама топлогапојаса, али то се чини само грожра ради, вина пакне чине. Пијење вина би у тијем крајевима шкодило здрављу и Мухамед је својијем вјернима из мудре намјере пијење вина забранно. (Свршиће се.)

ЕАЕО СЕ БРАНИ ОД ДУПЕЖА. Поглавито је у овом добар затвор и чување, а уз то хватање и требљење лупежа. Што се затвора тиче, зна се, да је зграде одкамена теже нровалити. него од цигље. Соба на свод

твр^а је од лупежа, као и од ватре. Дућане, магазе и друге зидане па изнутра од свуда даском поставњене одаје мучно је провалити и ући, а даске држе оне собе топлије и сувље, и сачувају људе иствари од влаге. Гвоздена врата сигурнија су од дрвених; а од ових боља су целокупна, и подебља, и од тврда дрвета, па особито двострука. Врата, од којих је Један чеп окренут горе, а други доле не дају се иставити. Врата са изнутра стављеним јаким пречагама држе се тим јаче. Јак локот с прекривеном а омањом за кључ рупом да не може лупешки кључ ући, многу је крару отклонио. Кроз прозоре с гвожђима, ил из нутра добро утврреним капцима ласно се не у$е.. И с пећима, што се ложе из нутра иуским руским димњацима кућа Је мање отворена, те еигурнија. Исто тако нека су и тавани и кров добро затворени. Ко мер лупежима живи, нека ни за трпезу не седа, било Јутро, подне ил вече, док се није затворио. У варошима држи се кућа неирестано затворена, да нико не може ући, док се нејави. Иограда кућна што Је вишаитврра, то је сигурнија. Наогради озго оштри гвоздени шиљци прече, да се лако не пређе, па ма била и онижа. Дубљи и пошири јарак око куће, где је прилика, па жива ограда од трња, ако је и довољно висока и дебела пречи, да се ни преко њих не може лако ући, ни шта изнети. Ако су још и отаје за стоку добро утврђене изатворене, онда ниЈе лако ни отуда шта извући. Што се тиче чувања у кући познато је, да лупежи не рад иду на кућу, у којој је од свуда прозора, да се може изнутра од сваке стране пушком тући. Исто тако не рад иду на собу у којој ноћу гори кандило ил жижак. У соби, дућану, магази, држано пашче, а и друга живина многога је лупежа огласила и одбила. Иовећи пси на дворишту, особито кује многог су лупежа грдно осакатили, а још више њих одбили. На јакој олујини ноћу нужно је сваком човеку ноћу подуже будномбитии стражити и оддруге несреће. 0 дугим зимним ноћима ваља нодуже у вече седети и то у тихом раду, да би се могло свако лупкарање чути. Добро је имати уза се цев слушаљку, ако ко и добро чује, а особито ко чује теже, на њу се чује свако шушкање, па ако је и подаље. Ако узпазиш, да нико не зна, где своје новце и ади!)аре држиш, мање ћеш имати напасти с њих. Вертхајмове гвоздене касе показале су се сигурне, не само од ватре, него и од лупежа. А најпробитачније је имати увек уза се добра оружја. За кога се то зна, на тога не иде радо ни највећи зликовац. На место ади^ара дакле боље је, па и то тек као нехотице своје оружје кријућивидити дати. А данас је бар лако добраоружја имати. Има пушака и пиштоља револвера са 6 до 18 метака и ових не већих од песнице, да се може у сваком џепу понети, а да нико не зна, ни опажа. Па ко ме9 лупежима живи, тај нека без оружја корака не крочи. него нека с њим леже и устаје, с њим и