Glas naroda

80

Угарским министром унутрашњих послова постао јегро* Г. Сапарија. Митад паша чувен као звер са својтга грозних дела у Бугарској, постао је у Цариграду министар правде. Бдаго нравди! Из Вршца нам јављају, да је тамо пре пеки дан по налогу барона Мајтењија варошки капетан разрешио црквену општину, запечати орман врата и прозоре скунштинске дворане. Скушптина се мирно разишла. Дрква нцје запечаЕена и кажу да још стоји тамо где је и била. Српска влада неКе да плаЕа порти данак јер вели нема новаца. „Застава" и „Народ" јављају да је барон Мајтењија наименовао некога Косту Новаковиба за ревизора рачуна наших дрквених оиштина у Бачкој. По закону ревизор је тих рачуна а дминистративни одбор дијецезе. „Браник" нов политичан листза кога смо јавили да Кеизлазити нод уредништвом Стеве Каћанског и сарадњом Др. Милана Т)°Рђ евиЕа изишао је својом 1-вим и 2-им бројем у Београду цена мујеЗ ф . на 3 месеца. Наполеон III. оставио је својој жени 1 милион и двеста хиљада ф . то му је све имање а сину је — оставио царску круну и престол т. ј. ако усхтеју Французи. Г. Лаза Дунђерски познати српски родољуб и великитрговац из Сентомаша купио је велику гостионицу „код Царице Јелисавете" у Н. Саду веле за 109-000 ф. Сво Српство у Новом Саду радује се овоме купу. у Пешти се основало друштво за помаџаривање под именом „Маџарскж савез". Хетеји проФесор препарандије један од коловођа у том друштву издао је недавно једну књижицу под имепом „Наша лозинка" у којој онако по хусарски звекЕуИи сабљом и мамузама излаже своје назоре. Ои вели „да Маџари ни из далека нису тако добро устројени као панслависте, јер су одвеК великодушни. они допуштају да сеу њнховој рођеној земљи неки људи зову Румуни, Срби Словаци. У Маџарској нема дртге народности осим мађарске. (Старилудак Т анчићидејош даље кад вели да је и Бог Маџар. да су Адам и Ева били Маџари, па кад их је Бог створио они од радости удри чардаш. да су се све звериње у рају од чуда упропастиле.) Бо не Ее да је Маџар, тога треба силом номаџарити. За тај посао створени су х о н в и д и, ту се могу ти разни т у ђ и људи како ваља батином и кундаком помаџарити. Маџарске рекруте треба све послати у редовну војску аоне „друге" у хонвиде. Маџарске регементетребасмештатиукрајевеу којима живе ти „тућинци" Где год нема доста народних учитеља тутреба метнутиушколе хонвидске капларе и стражмештере, да уче децу само маџарски. Треба подкупити све „ту!)е" понове, знатне људе орденима и званијама. Треба укинути таксу што се плава запомаџаривање имена. Ни један трговац, обрвтники занатлија не сме имати друкчији него маџарски натпис. Мађарске даме треба особито мећу Словацима да оснивају дадиљиштаи дечије вртове у којима Ее се маџарити словачка деца. Сваки жупан треба да наименује усвојој жунанији једног комесара за помаџаривање. Народне људе и прваке треба кунити новцем или ако то неЕе треба их протерати из земље. Тако Еемо зе 20 г. помаџарити све „туђинце" у нашој земљи". — Занассу, то можемо слободно реЕи, оваке луде делије доцкан ураниле, пробали су то они 1848 мало јачом силом али не рекоше ни евала а оста глава Еелава. За браЕу Словаке могу бити још нештои опасни ади веЕ су и они на опрезу, те су чим се прочуло за то друштво основалн: „Словачки еавез" да сузбију ту махниту радњу, што може да баци сву земљу у велику несреЕу

ВЛАСНИК „ЗАДРТГА ЗА ОРНОКУ НАРОДНУ

У Црнојгори оснива се новчани згвод са капитадом од 3 мидиона рубаља, који Ее се скупити на акције у Русији. Листу „Црногорцу" забранила је Аустро-Угарска и Турска удазак у своје обдасти, те Ее лист престати и на место њега Ее излазити други лист. Владици Штросмајеру кад је недавно враЕајуЕ се у ђаково жељезничког влака ради морао да преноВи у П е ч у ј у приредида је као што веле пештанске новине „честита и патриотска мдадеж" печујска сјајну — мачију музику. Родољуба, научника и говорника Штросмајера кога слави и поштује Европа — тога не осрамоти разуздана маџарска беЕарчад сапечујске гимназије али обрука сама себе и дадесеби жалосну сведоџбу, како нема најпростија појма о пристојности према страном, у тишини одмора ради, склонившем се путнику. А маџарског владику Б о в а ч а кад је оно и не имајуЕи ни право на то дошао у загребачки сабор да рушп народ не погледаше ни нреким оком у Загребу!

КМЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Сад је баш изишла из штампе књига: НОВЕ МЕРЕ У АУСТРО-УГАРСКОЈ НАТШСАО МИТА ПЕТРОВИК, ПРОФЕСОР УЧИТЕЉСКВ ШЕОДЕ У СОМБОРУ. Потписана књижара предајуЕи ову књигу у руке читалачког света уверена је, да Ее јој сваки читалац дати признаве да је књижица вредна сваке куЕе. Књига је писана једнаким погдедом како на шкоду, тако и на практичан живот; у њој Ее наЕи учитељ поуке за нредавање подмлатку, а трговац, занатлија, орач и т. д. наЕи Ее у њој поуке за предаз у нове околности, које Ее наступити. Садржина је богата, а све је тако у кратко речено, да Ее читалац лако моЕи прегледати сво дело и имати јасан појам о цедоме. — Уз дело придодато је таблица, које показују, колико нове мере износе у старима, а колико опет чине старе у новима. Ове су таблице тако тачно израђене, да се човек сдободно у свакој прилици на њпх поуздати може. — А потреба је њихова така, да Ее их морати сваки раденик имати уза се. А да би ова књига у сваку куЕу продрла, ставили смо јој цену само од 20 новч. На сваких 10 примерака дајемо 1 бесплатно. Наручбине неке се управо на нас управљају. — Бњига ова као и остала наша издања, могу се по ту нсту цену набавити иу књижари г. а . Хергера, Ф. Стигдера и код г. "ђ. РатковиЕа у Новоме Саду, у књижари Шена у Сомбору, у књижари Манголда и X. ГЦенка у В. Бечкереку, у књижари у књижариудове Вагнера у Вуковару, у књижари Т. Хепка у Беној Цркви и у књижари Стода у Вршцу, у српској главној књижариу Београду и у свима поткњижарама њезиним и у књижари В. ВаложиЕа у Београду као и код позпатих родољуба. У нашој књижари се добиваи „Гласник српског ученог друштва" књига XXXVI. цена 1 Фор., са важним и занжмљивим садржајем. Даље : Пеема Мнлетићу сложио Ј о с и ф Ц е, за гласовир удесио и издао композитор. Цена 1 Фор. Књижара браће Јовановића у Панчеву. ^рију". — уркдник : Стеван В. Ноновић.

Срнска ннродва задружна штампариЈа у Новоие Саду 1873