Glas naroda

ГЛАС НДРОДА. ЛСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Гаас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му је на годашу 3 вор., на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 Фор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а нретплата и огдаси админкстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаИују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиЕа за жиг сваки пут.

БРОЈ 10. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 11, ШРТА ШЗ, ГОДИНА III.

ХАРТЖЈА, ШБИГА, СЛОВА. Историја је хартије скопчана са историјом човечанства. Шта би била штампарија без хартије? Грдна култура јевропска, што је видимо у науди, вештини и индустрији тешко да би била такова као што јест, да није било хартије; јер хартија је први огроман телеграф, којим су се народи на земљи једно другом лаким начином приближили, мисли и откривења једно другом саопћавајући. Трошење хартије јест мерило природно духовном напреткуједнога народа, као што је железо леличини заната, трговине и обр та и — што казао Либиг — као што казује годишње трошење сапуна опће стање културе једнога народа. Али неје увек било као што је данас, нити се за малу цену могло доЕи до књиге као што данас можеш за мало новада добити пун амбар мисли. Окренимо се у пропглост један часак па Еемо видети да историја хартије заједноступа са развитком духа човечанскога. Пре него што се образовао језик, неЈе била нужна хартија. Кад се човек пак подигао из дивљега стања, кад је себи језик образовао, кад Је својим мислима облик дао, онда тај облик тражио је за се шире поље него што је усмено споразумевање. По унутрашној својој природи мишљаше човек већ на вечност техоПе „збитија" својега животапријатељу и потомству да саопћи. Онизуме зајезикслова. Наскоро посташе слова мерило образовањујезика и духовном стању човечанском. „Жива ријечиписана ријеч јесу она два тајна пута, којимасе очитуједух. Ријеч и писмо јесу упућен дух. Он производ свога дјеловања т. ј. своје мисли очитује што гласом, што сликом, у које завија се; па на колико слика даље допире од гласа, на толико дух човјечји дјелуЈе на даље писмом него ријечју или говором. Жива ријеч веже духовно само шаку људи у притомности времена и ближини простора, а писана ријеч, срушивши зидове мед часом и простором, спаја духове људства цијеле земље, духове прошлости с дуси садашњости и будућности у једну опћину. Писаном риЈечју дотакну се дух Платонов с Фициновим, Давидов с !)орђићевим и Еох ановским" *) Ми прелазимо сад на *) Види Рхзшо Шоуједбко о<1 1)г. Каскоца

хартију, обилазећи како је некад Фигуративно писмо бидо па после се тек Фонетичко развило. Првојеперо којим су писалиВавилонци, Кинезии други стари народи било длето, којим су у камен и цигљу — прву хартију урезивали своје мисли. Доцније је била хартија дрвене табле премазане воском, по којем се писало. После се писало на кожи, на палмовом лишћу, налици од дрвета н. пр. од липе. Римљањи зову лику "Ићег" те отуда се назове и књига „Иђег". За Александра великога поче се писати на папиру, од куд се и данас зове папир. Папир то је рашће налик на нашу трску и од унутрашње кожице њенеправила сехартија. Ово рашће рлсте наЈбоље уМисиру и један кнез мисирски хвалио се да има толико папира да од туда може издржавати читаву во]"ску. Изналазак те хартије учинио је да се више књига писало. Тада почеше скупљати књиге у књижнице и краљ мисирски Птоломеј П. латицао се са Евменом краљем пергамским који ће већу књижницу имати. Завист Ј "е Птоломеја П. тако расла против Евмена, да је извоз папира забранио из своје земље у Пергам; те тим пергамски становници несу знали шта да раде без папира. У тој нужди изуме неко другу хартију око 200 године у Пергаму граду од животињске коже, те је и назову по том граду пергамен. Ово Ј 'е још савршенија хартија. Напослетку изуму Арапи хартију од памука, која је најналичнија нашој данашњој хартији. Та је хартија врло мекана и трошна, да се по њој само кичицом могло писати. Око 1270. године поче се од кудеље и лана хартија чинити и прва Фабрика за хартију би заграрена око 1390 године у Ниренбергу. Доцније су ту хартију сасвим усавршиликад је почеше чинити од којекаквихкрпетина. Напослетку изуму и машине за прављење хартије и данасима хиљадама таквих машина у Јевропи, којегодишњеиздаду 500 милиона Фуната хартије у вредности од 66 милиона талира. И тако је историја хартије историја човечанства. За кратко време силне књижнице напунише се књигама. Данас лете вести из најдаљихкрајева сваки дан на све стране у хиљадама новина, те се тим народи приближују једно другом и све већма осећају да су једна породица. Слова п хартија отворила су очи