Glas naroda

111

Банатска горњоземска и Пештанска за 10—20 н, јефтинија. Раж лскана 4 Фор. 20—30 по 80 бечки И. Кукуруз умноженим увозима понустили за 3 Фор. 40—45 Н. НО Ц. ц. •Зоб 1 Фор. 62—65 н. но 50 М. бечке мере. Просо, домаПе банатско 2 Фор 55—65, влашко, сармицијом 3 ®ор. 10—40 н. по 82 бечке М. Јечам, зимња роба 2 Фор. 50=60 средња роба 2 Фор. 80—90 н. по 72 бечк. М. Свињска маст: прва пештанска варошка роба 32 % фр. термини Мај — ЈулиЗЗУ^ Фор,— 34 Фор. американска маст 30% —31 Фор. Сланина: на сунцу сушена 31 Фор.— 31У 2 Фор. Шљипе:, прве босанскеробене беше. Средња роба 12 Фор. у вреКама 12 Фор. српске 12 Фор. Ликер:, прва роба 15У 2 Фор. —16 Фор. но бечк. центи. Д1ед:, процеђен 17 Фор.— 18 Фор 50. сиров 20—21 Фор. Восак : од 82 до 90 Фор. Ораси: Српскп 13—14 Фор. Којкс : србпјанске овчиј е 400—450 ц. М. 135 Фор. — 145 «ор: срб. козије 325—350 ц. Фун. 150—160 Фор. Срб. вуна: I. 78—86 Фор. II. 72—74 Фор.

КАО ШТО ЧЕСТО БЕВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА. од С. В. Попопића. (Настављено.) VIII. У Леополдовом предграђу у Вечу, у једној од оних велнсих куБа што гледе на лнснатн пратер живели су год. 186* Лука и Јелка Дабић. Кад су после свога венчања провели неколико недеље дана у медени кус по горњим местима решила се Јелка да се настане у Бечу, у престолници у којој је она ^шверживала" најлепше дане свог мла^аног живота у тишми и метежу престолнице. Јелка је мислила да ће наЕи читаво море уживања а Дабић је есанио, да ће уз познанство свог покојног ујака наБи тргогачка посла. Прва им је брига била данађулеп стан, да се у њему наместе као гато то пристојиимуПним људима у великом свету. Тај посао да какода је спадао у делокруг младе домаћице, јер је оназналадоказати своме мужу дасеонутим стварима "неразуме" да он зна шта је све елегантно и понајновиЈојмоди. Господар Лука није се усудио да чини приговора против онога што му је жена за добронашла. Узели су велики стан наместили су пет, шест соба све свилом и кадиФОм, намештајемоднајскупоценијегдрвета, и обавили сусијасет оних ситних и крупних лепих ствари, којима препредени укус богаташакити иреси просторијеу којима станује и у које улаже новацна хиљаде. Дабић је ухватио познанство меру првим трговцима и удесио је свој посао тако да спекулише са свачим на чим се год даје заслужити олаким трудом

много новаца. Није држао отворену радњу. У вароши је имао само мала контоар а у њему једног послужитеља и једног писара. Еад су обоје већ били по свима позориштима, кад суунакрст обишли сву околицу Веча, кад су видели све оно што човек ваља да види и позна у престолници, да може удруштву пристати у разговор о тим стварима, после свега тога одали су се на то да чине познанство. Дабић је одабрао три четир грчке, две три српске и још ао неку страну трговачку кућу, у коЈима суучинили своја подворења и тиме су ушли у живот, били су примљени у свету међу себе равнима. У животу, који се једне стране развијао у забавама и уживањима ван дома, а и онда када се развијаоудому, развијао се утицањем странога света, у виду визита, ручкова, кућевних забава — у том животу једва су Лука и Јелка имали времена да се ме^усобно упознају. Лука је за кратко време осетио да му јеженау многом чему претежнија од њега. Еад год је ваљало да се пред гостима или у друштву одржава жив и занимљив разговор, Јелка биу таким при ликама водила ако не прву оно знатну реч, он се чудио како му жена зна о свакој ствари да рекнепо нешто, како се њеној пажњи неизмакне ни један мали или велики дневнн дога^ај у Бечу. Онје морао полако да се научи, да њезино мнење мора да буде меродавно не само у кућевном него и у опште у свима стварима. Он је и неприметно пристајао уз њезину оцену какве позоришне представе, концерта, бала, намештаја ручка, соарете и других важних ствари. У стварима које би ваљало учинити или се учине, Јелкина је воља решавала. Луки је остало уско земљиште трговачких спекулација али наскоро је Јелка почела да разбира и о тим стварима. Лукујеиспрва тиштало што је морао да трпи приговоре и у тим стварима али напокон се радовао што се жена слаже са његовим мнслима. Тако је Лука Дабић из дана у дан налазио да је све оно исто што му његова жена мисли, говори и ради не само наЈ "боље него и најпаметниЈ 'е, најукусније најелегантније, он се скроз искроз слагао с њоме у њезином мишљењуда јеналазио за потпуно излишно да и он мнсли о чему кад жена мисли о свему и за њега. У друштву су га мало пецкали да је ,,под папучом" алион је свакога уверавао да је он господар у кући — ако се конашалио да то из учтивости верује, Лука је био блажен и тонуо је у море лепих израза, којима је преузносио врлине своје младе жене. Госпо^а Јелка је осећала даје заузела мало неприроданположај иудомуисвету.Што јето могла да осети то је била још једина заслуга покојне тетке Стане. Али за бога није се нн могло друкчије. ДабиЕ је мало живио по горњим местима, Јелка је мислила да га мора упућивати, да се уме наћи у великом свету, да после не црвени она њега радн пред другима.Човек је био времешан, мисли, мнеаа а и сам