Glas naroda

110

и са нај разноврснијим нижим и веЕимживотињама? Мисдио сам, шта и шта имаде ту за повесничара, старинара, вештака и природњаеа а како је мало до сад о томе рачун во^ен! У тим мислима кренух се са сунчане жеге кадми на мах зашушта нешто око ногу; погледам и спазим узнемиривача тишине што је око мене владала, у жбуниЕ 1е утрчао гуштер те се на^рзо прикрионо ја га опет опазих. Доброшто самном никог не беше. Чисто чујем како би страхотно цикнула на горњи шушањ жбунића каква лепа госпојица и чисто јој видим бледоЕу, по лицу осуту. „Змија — гуштер брр*! то би јој зацело биле прве речи по што би малоодстра к себи дошла; а знам имногог мајчиног момка, који би такођер пре одјурио него што бизазастао при оваком сукобу. — Бога ми смешно; ни мање звери, ни веВе бојазни од те животиње и то без сваког узрока. Застао сам те сам посматрао животињицу ту. Видио сам да је то онај лепизелени гуштер који се код нас и још ниже на југу у најлепшој одеБи гуштерова поЈавлује, дочим у горним севернијим пределима имаде мањих и не таких шарених. Коракнух ближе, ал га нестаде те таковећ хтедох да напустим жељу за даљим испитивањем кад кренув се неколико коракљаја у напред спазих још лепши призор. Исти такав зеленгуштер каоонаЈ први, лежао је насред стазе те се по свом гуштерском обичају сунчао на топлоти зрака, и то тако да је од мене окренуо главу те га сасвим лепо могох посматрати. ТГо што је ова животиња, драги читаоче, једнаодонихкоје рачунам у пријатеље човека и његове особито пољске радње, то неБе згорег бити да тог господина, који је нашим лепојкама тако грозовит, мало изближе погледамо. Ено сепруЕиоинеслутећи да га когод наокоузеде. Дугачак ј "е са змиоликим репом заЈ 'едно до једну стопу, ако није и дужи. Што одмах пада у очи, то је његово одело. Ми смо код детлиЕа видели, да су као све друге птице, одевени перЈ 'ем; кртина нам је показала да има свилену бундицу као многи други сисари; кодгуштероваизмија сасвим другчије стојимо. Ни трага нема на њиховој кожи од длака. ни ни трага од оног што би на перје наличило. Змијско и гуштерово тело покривено је љускама, као што виђамо код риба, а осим тога видимо још чврће делове на глави и леЕима, штитове.Ето и овај гуштер предамном покривен је по леЈи и ногама љуском, глава и реп покривени су штитовима Ал са гуштера неможе човек тако стругатиљус*екао са каквог шарана, гуштер а тако и змија омотани су прво споља танком беличастом кожицом која иде код змија и преко очију; ту кожицу може гуштеризмија да свуче; то наш народ зове — змијином кошуљицом. А тек испод те кошуљице има т врђи слој коже — крзно, и од њега постајуљуске и штитови. Боја јетих љусака и штитова различита. Овај гуштер што се

предамном опруБио заиста је красан. На ле^и језелене и то јасно зелене боје измешано са жуЈкастим пегама, реп Ј 'е веома дугачак, опточен чврстим загаситим прстењем; а кад би га у руке узео опазиоби да му је трбу као лимун жут, и штитови по трбуху скоро су Бошкасти. Према грлу Ј 'е зеленкасто плаветникав љуске су веБе и поре^ане су као шиндре или боље, кано љуске на панцирским кошуљама старих витезова. Глава му је као клин, трокутаста покривена зеленим штитовима, што су и испрскана са бледо жутим пегама. На главису са стране два повелика ока. са капицама и никавиЦом, као што јеикодптица, а четир ноге доста раздалеко смештене имаЈу пет прстију са ноктима. — Тако изгледа тај зелени гуштери сјајности лепота његовог рува тек ондасе најбоље види, кад овако као сада, упру сви сун« чани зраци, те се шарене љушчице као бисерне каплице светле. Но нису сви гуштерови тако красно одевени. Мањи обични гуштер, што га ви^амо обично око стења и камења, веБ није тако лепе боје више мрко грахорасте, може бити зато што око камења живи таке исте боје, теда се што лакше узмогне с пасти од непријатеља, као што зеленигуштер имаде исто тако одело, каквејебоЈ 'е ономесто накоме живи, т. ј. жбунови, зелено дрвеБе и бусење. НајвеБи гуштерови, то су крокодили; али ти нас се за сад не тичу изближе. Наши гуштерови живе под земљом у својим руцама.. (Наставиће се.)

ТРГОВННА И ОБРТНОСТ. Пешта (Извештај ЖивковиЕев и др.) 1.(13.) апридаШЗ.И ирошде недеље имадосмо лепо време, и већ се је Еукуруз почео сејати. Ефективиа је шеница ове недеље мпрно прошда. Узрок Ее гоме бити по свој прилиди ускршњи празници. Наши млинови држе се увек резервно. Обрт у шеницп једва је достигао 60,000 ц. центп. Цене су према прожлој недељи маље за 10 н. Пролетња шеница 7 ф . 35. но. кад би се силне прашине опростила, скочила би. Јесења шепица, о којој различите вести стизаху беше чае по вољно — за иеповољно; отој се шенпци говоридо даље да је на многи мести од мраза и леда пострадала, и тако се је цена њена кодебала, по разлинним гласовима, који се о њој колебаху. Спуштајући се од почетка до крајанедеље пала је њена цена поводом наступивше кпше на 5 ®р. 77 V, —5 ®ор. 62]/,. Продетња зоб стадно 1 ®р. 70 н. Јесења зоб, бачка 1 ®р. 64 н. Еукуруз слабо, силпи довозпштоиз Турскеи Рушчукадодажаху, могаху се тек по обаљеној ценп препродати. У опште је кукуруз врло сдабу тенденцију показао.Банатски кукуруз за Мај — Јуни 3 ®ор, 53—54, за Јуни — ЈудиЗ Фор. 60 н. Репица се одржала из они узрока, које још пре споменусмо. Банатсда репица 11 Фор, —до 11 50 н. за Јули — Августи по 150 И. бечке мере. ДАНАШЊЕ БЕЛЕШЕЕ. Шеница потиска: 84 (I. 7 80—87—85 М. 8 Фор. 60—80; 84 и. 7 Фор. 40—55; 83 М. 7 Фор, 20—30; 82 И. 7 ®ор, 7 10; 81 6 Фор. 70—85. 80 и. 6 Фор. 55—70. Све по цолској центи и на три месеца.