Glas naroda

139

Наследник дакле Немањвн постаде нрвовенчани краљ срнки. Но тиме је само с Формалне стране утрђ ено било монархиско начело у држави, у ствари пак беху краљеви још дуго само врховне старешине, које су у пуној мери зависиле од властеле и свештенства, који сн.има заједно делише власт над земљом и пуком. Цео пук беше у поданетву или краљу, или властелима или црквама, коЈима је морао опредељене работе чинити, данке плаЕати и на воЈску иБи. Властела је много посла и бриге задавала династији, често је дизала буне, једногје краља сметала а другог постављала. У оно време, кад државни устав и управа беху тек у својем зачетку, нису се редовно, него тек по потреби сазввали државни сабори, у којима влас тела учествоваше у законодаветву, но поред тога имаЂаше она стална уплива на владу земаљску. Управа по жупама беше у рукама властеле, поникнувше тамо од старина са правом настањености и независноти својим баштинама и дуго сејошимало борити ново, монархиско начело, по којем су управитељи жупа само нзмеснвци краљеви, којима пониче сва власт из пуновласти краљеве. Прелаз је томе био, да су краљеви с почетка потврђивали власт тима „природним" управљачвма државних облаети, и тек доцније под Душаном поче овла|швати право владаоца, по којемје он сам бирао и постављао особе, којима је поверавао управу у појединим областима. Споменућемо доцније, тко је и то владалачко право у свези са начнном, којим је држава добивала нове земље. Много веБма беху одани краљевима православна црква и свештенство. Многи им пребацују себичност и подлост, додај'уЕи још да су били проста верозаконска полицвја у држави, која је народ држала у послушности према краљу, од којег је у име награде за то добивала силна добра на уживање. Не можемо ни ми предпостављати много карактера у њи- ! ма. Људи, који су се учили мудрости из житија светаца, и који су најбрже поступали ако сусе одликовали у послушности нису могли лако показати ни тврда уверења ни велике одважности. Ипак се у њих највише могло наћи тадашње образованости, јер су манастири били средишта књижевности, уметностии науке. Духовници су учили подмладак читању и писању било у ћелијама било у властеоскимдворовима: у манастирима се налазише читаве радионице молера и преписивача, пуне књижнице,лекарницеи болнице; у манастирима живљаху први писци и најбољи лечници онога времена. Њихова гра^евинска лепота и данас узноси душу посматрача а камо ли онда, кад су посматрачи били суровији а облици Жиче и Дечана боље сачувани. Њихова лепота сачувала се, као што неки тврде, у народномусклику: нигде немапризренске цркве патоса и Дечана, петске припрате и ресавска писанија! Споменусмо веЕ напред, са чега је Немања одлучно пристао уз правослагну вероисповест; сви вла-

даоци српски настојали су да се православно богоштовје у народу сачува и ако су често преговарали са Ватиканом, да би му желели под окриље доЕи. То је у осталом лако разумети кад се сетимо, да супапе онога доба дрмале готово са свима европским државама, па ипак су сви ти преговори били дипломатске природе без најмање озбилне намере у срнских владалаца. Они су свим силама подржавали православље и више пута су чланови владајуЕе династије били врховне владике у тој цркви. (Свршиће се.)

У В1ШШИ ЈЕ НАШ СПАС ! Ш. ПутујЕи по нашим крајевима наилазио сам често на села у којима живе уз Србе и Швабе. Не треба. да гледаш на крој и опрему куЕа, не питај ни ко станујеу њима, погледај само како су те куЕе чисте па угледне па Ееш видети, да то нестанују Срби у њима. Наше српске куЕе веЕином су само олепљене блатом, нису закречене, изгледају вазда ча^аво и прљаво. Еад уреш у куЕу видеЕеш често да је и изнутра прљаво и ђубревито. Не кажем да нема и у Шваба прљежа и нечистоте, али сам искусио, да у њих има бар један дан у години, а то је кад им је „слава" или као што они кажу „кирмес" или „кирбај", онда се пред ту славу узбуни цело село као рој чела, чисте, рибају, крече и на дан сдаве сија се свака швабска куЕа као кутија. Еао што су нам куЕе нечисте, тако се ми слабо старамо да смо сами чисти. Нма унас куЕа у коЈ 'има обичај, да се нико целе недеље не умива, не пере; тек када буде уочи недеље, онда дај чисти се. Као што је пијанство тако је и прљеж и нечистота порок, који човеку затире здравље. Нечистотаје често повод многој опакој болести, тело којеније чисто оспе се на скоро лишајима, шугом и крастама. Тако зване прилепчиве в кужне болести, као што је колера, богиње даве по највише по нечистима куЕама. Човек кој'и се каљужа у прљежу и нечистоти оназађује своје здравље, јер она нечвст дође па му зачепи све рупице по кожи, кроз које се тело редовно испарава, те се она нечист, што но наши кажу „свали на срце" т. ј. буде повод болестн и човек вене и опада. Да није чистота красна врлина, ке би у стара времена мудри законодавци прописивали законе, како да се сваки држи чисто. У многим верама учи се као правило вере, да сваки, који исповеда ту веру нази на своју чистоту. Стари су мудри били, јер су они добро знали, да чистота снажи и крепи тело човеково, они су знали да чистота у оделу и у стану пречи да нам не шкоди влага, да нас не трују хррави задаси и шкодљива испарења, што се испаравају из разних трулежа. Они су увардали биди, да чистота олакшава слободно испарење, да занавља ваздух, да