Glas naroda

140

оживљује крв и да ведри и весели душу у чо- ј века. Еаже се обично, да је иас с тога издана у дан све I то мање; гато је у нас слабо порода и што наш свет много више умире него други људи. Жто је у нас мало деце томе имају много узрока, које неВемо, овде да набрајамо, али нас сатире и то што ми не одрахњујемо веНину деце, што се у нас роде. Наше младе матере непомишљају да итоваља знати и разумевати како се деца негују, него негују децу своју олако од ока. Искусни лекари тврде, да многе болести од којих деца гину долазе и отуда, што матере не држе своју децу чисто. Ако Је у ком добу људскога векапо здравље потребно, даје човекчист, то је доиста нај потребније у њежном детињству где је тело још њежно и слабо, те отуда више подлеже разним болестима и слабије одољева бољи. Што наш свет саразмерно више умире но други људи, то је узрок, што наши болесници не траже за времена помоћи у искуснога лекара. У нас се зове лекар кад је болник на самрти, па кад му лекар при издисању није у стању да помогне, наши прости људи веле: „Ето није му нн доктор помогао, бадава где је суђено да нема више дана, тамо нема ни лека"' Буд у нас нижи слојеви нашега народа не верују у лекарску помоВ, туд опет пуштају болесника да огрезава у нечистоти. Наши људи знају само за понуде а не мисле да би чистота била болнику најкориснија понуда. Еад је тако јасно дајечистота врлина која унапређује здравље наше, онда је преко нужно да гајимо ту врлину. Често смо говорили и опет не неможемо да неопетујемо нашу пословицу којакаже:„Не стоји кућа на земљи него на жени". Да нам куЕе буду чисте то стоји највише до наших домаћица, нема домаћице, која држи нешто на свој добар глас, да може својим очима гдедати нечистоту по куБи. Када знамо да одоте врлине завис^ здравље тела нашега, онда ће добра домаћица и мати настати не само да чисто држк све што је у дому, него ће настати да сваки који живи у кући буде собом чист анаиме ће навикавати на чистоту децу своју јошт из малена. Говорећи о чистоти свршили смо у једно разговор о врлинама које треба да красе свакога лично. Пре него што поведемо реч о домаћим врлинама, опетоваћемо личне врлине поименце и по реду. Врлине дакле које треба да красе и уздижу сваког појединог од насјесу: знање сакога човек бива паметан имудар; умереностсакојејечовектрезвен; срчаност са које је човек снажан телом и духом; раденост са које се човеку мили посао и корисно занимање: чиетота којом човек држи чисто своје тело, одело и стан свој.

т ДОМАћЕГ ЖИВОТА. Послови у одаји. У одаји или соби у којој станујемо а исто тако у осталима одајама нашега дома, ваља по сваки дан или недељно да домаћица обави или да даде обавити извесне послове. Ево да наведемо најглавнаје одо тих посала. 1. Чишћење. Собу ваља чистити свакидан сјутра, тај се посао обавља најбоље метлом од сирка а још боље чекињавом метлом. Ео мете или чисти собу ваља да пази, да не праши а свакако треба да отвори прозоре док мете собу. Прашну собу ваља најпре попрскати водом, али ако је много праха и рубрета у соби, онда ваља узети наквашене пилогине, те њоме посути собу, прашина ће се упити у ту пклогднуа ваздух ће остати чист. Пре чишћења ваља ишипкати на пољу засторе и ћилиме. С дугачком метлом ваља опајати и горњи део собеидуварове, даневиситако звана пешкир—паучина. 2. Чишћење намештаЈа.У нашимодајамаимаде разнога намештаја. Имаде постеља, чојом или вуном постављених столица, дивана и миндерлука. Тај намештај ваља бар сваке суботе изнетинапољенавз,здух, па га туде добро ишипкати, да се не улегу уњ мољци и други гад. Еад се соба помете онда ваља остали намештај што јеод дрвета убрисати влажном крпом и поређати свако парче на своје место. 3. Прање патоса. Сваке недеље ваља једанпут опрати патос у одајама или као што се рече обично ваља рибати собе. За тај посао узимље се ситни песак те се мокрим крпама или четкама истренатос, да буде чист а прозори се отворе да се патос исуши. Ва овај посао најзгодније је време пред подне, они који станују у собама ваља да изиђу на поље док се соба не исуши, јер није добро кад се човек бави у соби где се опрани патос није исушио. Ако хоћеш да ти се патос брзо осуши а ти га поспи сувом пилотином и счисти ту пилотииу кад мало постоји у гомилу, пилотина ће усисзти сву влагу са патоса. У имућних људи патос је калајисан или боље рећи навоштен, таки патоси чисти су чим се отру мокром крпом. Олај и восак зачепе све рупице и пукотине на патосу те не примају влаге у се. Са таких патоса ваздух је у соби чист а патос се увек стакли ако се повремено убрише. Ти потосивоште се смесом из терпентина, воска, стеарина и сребричка (8Ш)ег§1аМе) која се стопи на ћатри, а маже се на патос вуненом илу ланеном крпом. Оваки патоси нису за собе по којима се много ходи, јер се смеса лепи за ђонове и за клинце од ципела. 4. Нишћење огледала, слика, прозора. Овај се посао обављасваког месеца поједаред акоје стан сув и здрав ако је стан влажан, онда се то ради сваке недеље једанпут. Прозори се перу млакимцерем или млаком водом а изопирају се ладном водом. Потавнело стакло на прозорима опет ће бљештати.