Glas naroda

176

ћеш да буде што од сватова. Грк Маркова Љубицаи наша Јула ко Бог и шеширџија! Мани се жено тога. — А ко зашто Бог и шепшрџија! Говориш тек тако. Та није ни наше дете слепо! — Та добро, добро, пустити мене. Внамја штарадим. Ја Еу га сутра изабрати за учитеља, а већпосле видибемо, хоћели он узети Јулу. Та тек ако буде луд, онда неће видети ко му је био највеЕи пријатељ. — Ипак би боље било, да је он најпре дошао. Па могао си се ти с њиме погодити и око Јуле и око штације. — (Наставиће се.) Р А 3 Н 0. Вршацјеместо, које у дело.ј Аустро-Угарској пгроизводи најБише кина. По изводима из грунтовннце пма у Вршцу сада 8973 ланаца и 670 □ хват. винограда а међу 22,000 становника ша лх 2255 који имају своје винограде. Пошто Вршчани имају својих виногради и у околини, то 1е бити да имају свега до 11,000 данаца узев ланац по 1600 [Цхв. Тивиногради роде усредвој години 5 до 600,000 акова а у доброј години један милион акова вина. По томе производи Вршац највише вина у цедој нашој царевини а нема ни у Европи једнога места, које би толико нроизводило. Мраз је побијо овогодишњи род, који је обебавао да Ее бити врло богат. Некада је тавиноградска радња била сасвим у сриским рукама; данас је толжка разлика између српских и немачких винограда, кодико је разлика пзмеђу немачког и српског дела вароши. Немци жпве у палатама а нашп готово у колебамаДостаје томе крива инадалеко чувена српска слога у Вршцу Из рата за ослобођење Србије. Ових данадобила је Матица српска у аманет од бпвшега кпеза Александра Карађор1јевића неколико врло важних п лепих стварн а то су: лик Карађорђев оригиналан, сннмљен у Петрограду. лик ЈеленеКараЈорБевежене из познијега времена; смрт КарађорЈјева по прпчању Пспдора Стојановпћа, сликао у Пешти М. Тан 1868. То је велика сдика а представља колебу у шумн. Карађорђе је поверио се своме куму Вујици, који је дегао с њиме заједно код храста уколеби. У зору дођу два каваза, једанудари Карађорђа сикиром баш до под врат и нагне да бежи. Карађорђе ђипи из сна и потеже сабљу. Вујпца се нробудио по вири зликовачки пспод свогаЕурка. Други каваз убија карађорђевог слугу, који пере ноге на потоку. Кроз грање свита зора. Карађорђе.је у лику врло логођен. Оружије карађорђево, које је он још одмах у почетку задобио од једног Турчина, на гласу са јунаштва и оружја свога, и од то доба није се више с њиме растављао. а то је: дугапушка. две маде пушке даницкиње, јатаган, две паласке здатне, ножић, сабља и мач. — Сабља се била посде 1813 год. изгубила. Вероватно Ее бити, да је те године и она ме|Ју осталима стварма у 11. Садупродана. Њује нашао у Бечу владикаПетар Црногорски и опевао је. Једном придиком послао ју је кнезу Адександру на дар. — Ножиђ је КарађорЈје вазда носио за пасом, и сдужио се њиме како за обичне потребе тако и за бријање. Пре устанкатим му је ножем Еерка Сава одсеклаперчин, кад га је једном неки Турчин мучки за њ докопао и на земљу оборио. Иодто добаКарађорђе није више носио перчина (курјука). — Мач је пон — војводе Луке ЛаваревиЕа. На њему је с једне стране исписаио: ЛПуа! Саго1из VI а с друге: Угта!; Ргш{/ Еи^ешив. Тај је мач допао у српске руке на Мишару.

вдаоник „за.друга за орпоку народну

Карађорђе га је покдонио војводи Луци. По смрти Лукиној продаду тај мач његови снновп некоме златару у Београду, одкога. га опет откупи син карађорђев.

ШТА БКВА ПО СВЕТУ. Стојан Бига канетан у миру најстарпјн члан у породици Бига. која је по свом јунаштву и родољубљу стекла славно име у Српству, умрво је ономаду 71 год. у Новом Саду ииспраЕен је ведиким саучешЕем до гроба. Био је честпт Србин и ју нак. Светао му спомен у Српству! Руски цар отишао је из Беча у купатила. Кнез Никодабио је у њега два пуна сахата на аудијенцији. Њемуу почаст дао је наш цар војени брод да га одвезе до у Котор. На Сабору у Пешти узакоњене су граничарске наредбе. МилетиЕ, МатиВ, МаксимовпЕ заузимали су се живо за бољу судбу границе. Власи су такође пристајали уз њих али заман труд. За краљ. комесара на место барона Мајтењија именован је саветник Хубер, али само да прегледа рачуне. Мајтењија је искао био да му даду пуну вдаст над свима Србима, да може с њима радити шта за добро нађе. Од луда попа луда и модитва. Влада је још за времена с њпме раскрстнла. Поравњање између Хрватске и Угарске веЕ је готово, нпје бог зна колико постигнуто у ствари а.тп ако честити људиузму владу у своје руке, биЕе корисно по земљу. Данас Ее се у Новом Саду светити хопвидска застава дољно бачко хонв. баталијона, коме је заповеднпк мајор Рапун. СветиЕе јеархпбискуп Хајналд, звалису и владику ГрујиЕа, да је светп али он је одбио ту почаст. Ив Срема стижу ужасни гласови. По многим местимаумире народ силно од зараза, Сремска жупанија има свога физикуса који није плаЕен да парадира у Вуковару. Нежа се потрудп и у села и нека п тамо пожаже. Господакпезовписудцк не би требало да се увијају у званично иезнаве ткх невоља. Око Пакраца множе се ајдуци, новине веле да су пренеки дан ж они држади свој мајалес. Персијски шах био је у Петрограду где га је цар дочекао врло Фјио . Сад је у Берлину где су га примили великом војничком почашЕу. Жах је леп човек у најбољим година, налик је на БановпЕ Страхињу као што га молује РадониЕ. Врло се заузимадаму земља процвета европском културом.Говори а>ранцускп п радо раснитује за све корисне изналаске. ДоЕиЕе и у Беч, посетиЕе Парпз и Лондон. На путу се споречкао сасвојих пет жепа, које хтедоше да у свашта турају свој пос, па их је пз Руспје вратио куЕи. КЊИЖЕВНА ВЕ0Т, ГМСНТГХХХТП са овим еадржајем: 1. Физцологија гласа и гласови срп. језпка. Лингвистичка студија Ст- НоваковнЕа: 2. Живот Срба сељака. Друга збирка. Сабрао и уредио М. ђ. МидиЕевиЕ: 3. Бедешкао богомилима. Псписао из старог рукописа архпмандрит С. КосаповиЕ; 4. Студије за историју сри. трговине XIII. и XVI. века ппше Ч. МијатовиЕ; 5. Критички поглед на прошдост Срба у Угарској. Од пров. Г. ВитковиЕа; 6. Прегдедрадње и стања срп. ученог друштва у 1872.; 7. Радња срп. ученог друштва. е ГЛАСНИК 2. ОДБЉАЕ књига ТРЕКА у којој су споменици из будпмског и пештанског архпва, прикупио, исписао и приредио про®. Г. ВитковиЕ. изишли субаш с а д а из штампе п могу се добити први по 1 ф . — а други по 50 новчиЕа. У Књижари Браће Јовановића у Панчеву арију". — урвдник : Стеван В. Ноповнћ.

Српска народна 8адружна штампарија у Новоие Саду 1873.