Glas naroda

239

На то је питањо одговорио збор, да се зрно, Јоје долази од рђом нападнуте шенице, може употребити за сејањ\ јер зрно само неће растуривати рЈу: алн из таког зрна могу да изникну влатови, који Бе може биги лакше подлећи рђи и другим жнтним болесгима; те с тога, сад се већмора дасеје тако зрно, ваља га најпре очистити. Последње питање је било, да ли се семе из иновемства у нашој клими мења; да лихоће подразним спољашњим и нутарњим прнлизама да се прилагоди у већој или мањој мери својствима наше шениде? и на то је питање одговорено са „да", ал да не би шкодило ако би се то и са научне стране испитало и још боље доказало. Ето тако су одговаради сакупљени научни и I арактични економи, да бн се поправнло јадао стање | у будуће. Наши читаоци, којн се баве земљорадњом ј мож'да ће и сами додати који важнији податак, ал! свакако не би шкодило. кад би и они почели и окушали она сретства која су овде за поболшање наведена. чуница за нар о днешколе, напиеао Оима Коњевић, народни учитељ: књига III. — Уједно јављамо накнадно да је штампана и I књига те рачунице. — Као што смо другу књигу ове рачунице топло препоручили, тако исто препоручујемо и ову прву и трзћу књигу, а цена је тако малена да их свако може набавити; прва књига стаје 10 новч, друга 12 новч: трећа 16 новчића а може се добити у Панчеву у књижари браће Јовановића.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. (Жетва у Ауетро-Угарсцој године 1873.) У кечерњем листу Г П. Л." од 6 авг. п. р. саопштен је извештај Мо- ! рица Лајнкауфа у пме председника бечке житне и брашнарске ј берзе о овогодцшњој жетви у Аустро-Угарској. Из тог извештаја Еемо извадити за наш читалачки свет нарочно оно . што | ће нјш свет и но својини врста и по бливина предела. у којима те врсте роде. највећма занимати. II тако ћемо узети из тог извештаја за сад само оно, што се спомиње о оиогодипш.ој жетви у Угарској. пак Иемо онда изабрати и оне врсте жита. за које ће наш свет радије дознавати. док их тако све не изређамо. — Мзвештај тај о жетви гласи у Угарској : Узета је по свуда, на и у Угарској за право мерило овогодишње жетве, средња година. за Угарску година 1868. Жетва дакле из те године узима се као жетва средње руке. ни гора ни боља. што многи потврдише. од жетве овогодишње. Резултати су испитивања тога ови. ПочеВемо са најглавнпјом врстом: ш^иицом: Тежиште за ту врсту лежи у Угарској, јер док Цизлитава тек 20 милиона долњо-аустријских мерова шенице изда, производи Угарска с Ердељем заједно 48 милиона д. а. мерова. У првом Кемо реду говоритн о овогодишњој шеничној жетви. У Угарској су ове године оео три милионајутарашеннцом засејани. Ванат и Иотисје дочекаше отуда најбољу жетву.Прежелн ти састојеИи се из жупаннја: темишварске са 227.163 јутара шеничне оранице. т.ор оптадске 305.536, Чанадске са 109.9000 Хевеш Солнок са 183.153 Чонград са 127.798 Векеш са 182.788, Арад са 141 795, Бихар са 103.487, Сатжар са 40,534. Из свих тих крајева стизаху нам досада. вели уцрава те бечке берзе. доста жалосин изгледи о овогодпшњој жетви. али у опште се узети може да је у свимкр.пјевима шенична ипак у средњу руку испала. Толико о овогод. шеници У Угарској. О јечму и другим врстима жита од ове године говорпКемо у »ругим бројевима. ЕЊИЖЕВНОСТ. — Код браће Јовановића. књижара панчевачких изашла је ових дана књига: Ра-

Р А 3

Н 0.

— Број стоке у Аустро-угарској (нозваничном бројању пре

две године.)

1- У Угарској

на 1 □ лиљу

Еоња 2,179,811.

„ 372. „ миљу

марве 5.279.193.

„ 902. „ * „ -

Оваца 1^:076,997

„ 2575 „ „

Коза 572.951

„ 98 „

Свпња. 443.279.

,. 760 „

Магараца 33.746

6 ,. „

2, у Атстријској поди:

на 1 □ миљу

Еоња 1.389

„ 623. „

Марве 7;429.212

„ 1380. „ ..

Оваца 5,026,398.

,. 922

Коза 979.104,

» 180. „ „

Свиња 2,551473

„ 468. ,. „

Ма: араца 43.070

8. „ „

— Простор обрађене и необрађенеземље у Лустро-Ударекој. (по званичном бројању пре две годпне.) 1. У Угарској: ОраНе земље 1790 □ миља. или 30%, винограда 68 ,, „ — 1%. вртова и ливада 750 „ „ — 13%, пашњака 772 „ „ — 13%, шуме 1559 „ „ — 26%, свега обрађепо 4941 „ „ — 84%, не обрађено 94 „ „ —- 15%. 2. У Аустријској половини: ОраКе земље 1774 □ миље, илп 32%. винограда 37 „ „ — %%. вртова и ливада 706 „ „ — 13%, пашњака 849 „ „ — 15%. шуме 1658 „ „ — 30%, свега обрађено 5026 „ „ — 92%, необрађено 426 „ „ — 7%, — Изводи ратарски у Аустро-Угарској (по званичном бројању ире две године). Родило у меровпма по три мерице шенице 40 милијуна мерова: ражи наполпце 50, Јечма 30, овса (зоби) 50, кукурузаЗО, елде п проје 5. а пиринаџ 15 пљада; кртоле (кромпира) 90 милијола, варива 3, репе за шеЕер и друге 80 милијуна цената. кудеље и лана 3, дувана 1, комлова 10!.» иљада ценатаи вина 40 м и л иј о н а акова. — Изводи рударски у Аустро-Угарској (по званичном бројању пре две године). 1. У Угарској нсконано злата 3,515,% сребра 53,267. гвоафа 2,092,561 цента. бакра 43,367 ц. олова 37.124, цинка 6,953, живе 1.220: галице 804; плаветна камена 5,133; стипсе 11,330: с ушора 1,046; угља 14,326,690; асФалта 246; петролеја 21,029; камените соли 2.326,690; и начињено сушене соли 586,687 цената. 2. У Аустријској подовини ископано злата 32сребра 31.070!$.. гвожра 5.571.410 цената, бакра 11.324 ц. олова 106.879;