Glas naroda

ГЛАСНАРОД& ЛИОТ ЗА НАРОДНЕ СТВАШ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБШ.

ЈГмс народа" издгзи сваке недеље на табаву. — Дена му јв на го.цшу 3 «ор.. на осам месецн 2 Фор.. на четир месеца 1 #ор. аустр. вреда. — Дописи се лшљу уредништву а претндата и огласи админиетрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огдаси наилаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 33.

У Н0В01Е ОАДУ. У НЕДЕЉУ 19. АБГУСТА 1873.

ГОДИНА III.

ШЕЗДЕСЕТ Х1ЉАДА МРТБЖХ! Од како је злокобна зараза — колера — т* ове године заокупила јадан народ у нашој домовини, оболелојеодте заразе до 150,000 душа,а главом Јеплатило 60,000. Доиета ужасан број! Да нам је земља била уплетена у крвави рат, па Једва да би толико пало на бојноме пољу. Ово је удар, кога Бе земље Стеванове круне годинама осеЕати. У тој општој невољи страдао је и наш народ по Срему, Славонији, Бачкој, Банату и бившој војеној крајини. 1 у нас имаде стотинама куЕа, које су изумрле, затрле се. Где се пре ширила по кући вредна чељад, ту је сада мртва, гробна тишина. Много је огњишге обрасло травом и коровом. Многи кука за оцем имајком, многа нариче за верним другом,војноми љубом. Многи проклињу час, који их је сачувао од смрти, те су остали зшви и самохрани, да се муче на беломе свету. Благо оном, који је још толико снажан, да може својом снагом да одоли у борби за живот и опстанак. Ми немамо података да измеримо,у коликој је мери подесила и наш народ та голема несреВа, али нема СЈање, да смо и ми страдали као и други. Будсусе надале хрђаве и оскудне године; буд је удариласкупоћа у најпрече потребе живота, туд је овом несротном заразом остала многа кућа наша бев ранитеља и бранитеља. Зацело да нема села, где год је зараза беснела, а да није остало немоБних удовицаи сирочади. Где је сачувана мушка глава, тамо и Боже помози, биће зар кога, који ће се мучитидаодржикућу. Али шта ће узао час тамо, где Јеостанула кућана слабој жени, или где је све старије изумрло, па по пустој кући пишти сама нејака сирочад, Без брзе помоћи та ће нејач пропасти. Свуда се по земљи дижу гласови, да ваља тражити помоћи у овој великој несрећи. Ако за икога то за нас важи: Поиози се сам, па ће ти и Бог помоћи! Док дође ред и нанас, да нам ко помаже, дотле може да нас не буде већ хиљадама на овом бедом свету. За то не часимо часа, но пзмахимо се сами!

Ми управљамо ове речи наше поглавито на одборе наших црвено-шволских општина. Њима је поглавита жришћансна и сриска дужност, да се нађу смрочадма, јадним и невољнима у својој општини на помоћи. У средини тих одбора седепрвиљуди напш, има ту људи умних и душевних. који имају срца за свој народ. Буд нас тару нагае мане, те наеје изданау дан све мање на броју, туд ако пустимо да се затре и пропадне и оно, што се родило на свет и што би могло да живи,' онда ће на скоро наше куле и торњеви пожелети Срба, алинас неће бити више, једва тек за лек. Не ћемо да разлажемо опширно, шха ваља чинзти. једна је реч довољна, ако речемо нашим Одборима: будите делом и сзовом невољнима и сиротима у помоћи! А сад у име божчје на ноге! Не часимо ни часа, јер отежући и премишљајући ствар, можемо доцкан доћи хиљадама наших јаднИка — а кад их већ једном не стане са света, не поможе нам вајкање. У име хришћанске љубави и милости, у име свете дужности према ближњима својима, према крви од наше крви, помажимо ко чим може, тако нам свима Бог помогао, у данима ове тешке невоље! с. в. п. 0 Ш К 0 Л А М А III. Шта је здатак реалкама и гимназијама? Меру ономдецом, која су свршиланароднушколу, која су се научила знању, што је сваком човеку најнужније, имаде и таке, која нису тим знањем задрвољна, која хоће још даље да у школу иду, да још више шта науче. Родитељи треба дете своје добрс да испитају, да се увере, ва што има више вољв, да ли за науку или за друго какво занимање, заекономију (земљеделство,) занат или трговину.Имадидете више воље за науку, онда треба да га дају у гимназију, има ли више наклоности другимзанимањима, које горе наређасмо, онда га ваља дати у реадку. У