Glas naroda

289

ри човек остаје свагда продукт оних одноша1а што утичу на њ, и нсторија нам пружа врло много примера у томе. 11а прилику онн некадањи славни Римљани! Ти исти, Еоји у добу републике својепоказаше толико ренубликансквх врлина, толико примерна поштења, ти исти сматраху у добу царства римског за велику част, за необично одликовање г ако жене и Верке својемогоше подносити на блуди чулно пировање римским сзлеџијама и креатурама њиховим те онај дични Рим постаде тако легло блуда н срама. У дугим бурним временима поничу велики људи,челични карактери у недогледном броју, да им се неможеш доста надивити на сдави што стекоше повесници људској, у краткам стагнирају&им еаохама чисто гине свакидух, непониче ниједио велико дело. (Свршиће се.) ИЗ СОМБОРСЕЕ УЧЛТЕЉСКЕ ШЕОЛЕ. Из »Разреднице приправника и приправница у српској учитељској школи у Сомбору с концем године 187®/ 3 вадимо неке занимљивије податке: 0 петрову дну полагало је њнх 32 испит о учитељској способности, одтих су положили: С отлнчним успехом: Аркадије ВуковиН из В. Бечкерека. С врло добрим успехом: Дим. СмиљановиБ из Моровића,, Јов. МихајловиЕ из Н. Сада, Лазар СремчевиВ из Н. С., Младен Силашкииз Сомбора, Светозар Брашован из Вршца, Светозар Милетић из С. Падеја. С добрим успехом: Аркадије МилошевиБ изВрањева, Григор. Војновић из Калу^ерова, Јелена Мијатовића из Суботице, Јован Анђелић изЖабља, Јован МириловиБ из К. Св. Ивана, Катарина Панићева из Суботице, Милан ПетровиП из Киканде, Павао БорјановиБ из Кумана, Петар Вукан из Н. Сада, Сава ГлиОоњски из Сомбора, Сима ДотлиБ из Н. Сада, Сима МоциЕ из Сирига, Срдан Увалић из Н. Св. Ивана, Стева Стојадиновић из Белобрешке, Тоша Петаковић из Н. Сада, П^во Таназеваћ из Меленаца, Јован Мургуловић из Н. Сада, Јован Цвејић из Крушедола. С довољним успехом: Драгиња Шимићева изВ. Бечкерека, 9»р5 е Поповић изМ. Нанада, Јосиф Маринковић из Врањева, Милош Крстић из Мраморка Стеван Јаношевић из Карловаца, С недовољн м усаехом (те морају исаит поновити) Алсксандер Чешљар из Жабља и 9^Р5е Грбић из Срп. Чанада, Према томе дала нам је учитељска школа сомборска ове године 1 отлично, 6 врло добро, 18 добро и 5 довољно осиособљених учитеља. Овај резултат је доиста на понос и дику нагаем учитељском заводу, те уједно одговор делом на подла опадања, којим људи колико глупи толико и опаки нападају по кашто на ту нашу најбољу учитељску школу.

У II. разреду;који до године долази, било је по истом изказу свега 22 прнправннк:а, међу тимаје 11 женскиња, по оцени опажамо и ту многу одличну снагу. У I. разреду било Је само 14 приправника, меру којима је 10 женскиња. Стипендије из нар. Фннда по 80 Фор. уживало је њих 10 приправ., из „Платонеума" њих 15 приправ, у износу од 760 Фор. из закладе панчевачке општине 3, у износу од 300 Фор. Раздато је дакле свега 28 стипендија у износу од 1860 Фор. У учитељској школи предају 4 редовна проФесора, и 5 спомоћника, заводом управља г. Никола Вукићевић, којислужи у томе заводу скоропуних 20 година, те је својом неуморном ревношћу, ретким одушевљењем и одличном педагошком способношћу приправио нашем народу досада настотине ваљаннх народних учитеља. Колико се сваки пријатељ народне просвете мора радовати, што је прва учитељска школа наша у новије време сизврсним учитељским снагама с најпотребнијим учевним средствима снабдевена. толико се мора опет сневеселити што број приправрнка у њојзи очев идно опада. У првој години уче се сада само4 мушка принравнпка, а то ће рећи да ће српски народ за две године дана из тешколе добити само 4 учитеља! Ово је знак времена, на ко1и обраћамо пажњу нагаих школских властии пријатеља народне просвете. Докле год и у нас народни учитељ не стече од страна народа одличнији положај у друштву, доклегоднепрегнуопштинеокобољенаплате учитељских трудова, дотле ће се мало њих лаћатн тога узвишеног али за сада неблагодарнога посла. Ако хоћемо да изведемо нашу нову »Школску уредбу", требанам још много ваљанихучитељанучитељица, ако се овако мало приправника буде Јављало у учит.школу, оно нећемо овим бројем моћипокрити ни онај мањак,што је природан еа смрти и.старости Ова ствар је коликоважна толико и журна. Пре свега и то још ове јесени ваља: умножити и повисити стипендије из нар. Фонда. У учитељ. школу јавља се понајвише пука сиротиња, која нема чиме да учи више школе; са 8 Фор. месечне стнпендије не може се у ова скупа времена живети нн о луку и хлебу. Приправници су толико заузети науком да једва могу спремати се за предавање, за мимогредне заслуге не достаје им времена и снаге. За време незаконитог терорисања Мајтињнјевог, патио је и овај завод од сплетака и денуицијацвја непријатеља српске просвете али их је претрајаона њихову срамоту. Овогодишњи испит о учитељској способности почастовао је и великк жупан сомборски г. МатаЛенард својом присутношћу н нзразио се врло ласкаво о успеху пигомаца ободрив их да буду »доио-» вини и своме народу" од користи. —X—