Glas naroda

299

Изучене раднике руководиће и наградама подупираће, да буду до послетка евак у своме руФету честите и ваљане занатлије. 4. настојаће око тога, да се у појединимместима склапају занатлијске задруге, или-ти одељеља јој. 5. подстицаЕе и упуБиваБе да се занатлије Једног руФета здружују у заједнице рада и промета. ПокретаБе рад на велико и велика подузеБа. 6. приреЈшваЕе сваке године изложбу радаипроизвода својих задругара у оном месту, у ком буде годишња скупштина задружна. Прикупљаће збирке цртежа од мустара сваке врсте радиносне, збирке мустара работе неизра^ене и прерарене, збирке калупа (модела), справа (машина) и алата, те износити на углед својим задругарем. 7. награ^иваЕе израђене работезанатлијскесвојих задругара, коју ко у свом занату особито унапреди ил вештачки начини. 8. стараЕе се, да се оснује и подигне занатлијски фонд за потпомагање својих задругара, кад радом изнемогну ил каквом год несреБом допадну сиромаштва без своје кривице. И у случају смртиим водиБе, по могуБству, бригу о деци им, где буде. 9. паштиБе се да заступа интересе занатлијске код високе владе вемаљске и у збора законодавнога. Тога ради (као и иначе рад користи својих задругара) подржаваБе саобраЕај са „земаљским угарским индустријсним друштвом", којему је седиште у Будии-Пешти. ГЛАВА ДРУГА где је задрузи седиште. Правило 2. — Седиштеје „ Великој задрузи Срба Занатлија" у Новоме Саду, где Бе се иста код дотичне власти под тим именом и укњижити. ГЛАВА ТРЕБА - задругари, дужности им и права. Правило 3. — Задругари су: оснивачи, редовни, помагачи и почасни. 1. Редован задругар може бити сваки, по закону самостални држављанин из Угарске и с њоме здружене краљевине тројне, који самостално какав занат ради. И жене (особито удовице бивших задругара) држављанке аустро-угарске, радеЕи занат с деловоЈом, занатлијске по руФети ваједнице могу бити редовни чланови ове задруге. 2. Почасни задругар може бити сваки, самостални држављанин из Угарске и тројне краљевине, који стече заслуге у ове задруге ил иначе око унапре^ивања занатлијства и радиности, и буде од годишње скупштине изабран. Странци, изабранн за почаснике, могу то бити само са знањем и одобрење високе владе земаљске. 3. Оснивач је, било занатлија ил незанатлија, ко приложи фонду задружном једаред за чвагда 50 Фор. ил од себе изда задужницу на толико новца, плаБзјуБи после на то по 7% камате.

И заједнице занатлија по руФету могу бити оенивачи ове задруге. 4. Задругар-помагач може бити сваки незанатлија, пријатељ напретву занатлијства и радиности, прилажуБи Фонду задружном половину улога редовних задругара. И оснивачи и помагачи морају бити држављани Угарске или тројне краљевине. Правило 4. — Редовни задругар или редовна здругарка плаБа по 1 ф . уписнине, ако није члан ни једнога одељења ове задруге, и по 1 Фр. 20 новчиБа годишњега улога, то јест: по 30 новчиБа сваке четврт-године унапред, и обвезује се бити у задрузи бар за три године дана. Задругари сваког одељења ове задруге приносе заједничкој благајни по оОновчиБа годишње. (Види правило 11). Правило 5. — Имена задругара, оснивача, редовних, почасних и помагача уписују се у кљизи за то одре^еној, и читају се о свакој годишњој скупштини; сваке треЕе године та се имена штампају, ираздаје се по 1 егземплар свакоме томе задругару. Имена умрлих задругара и задругарака уписују се у читуљи задружној и, спомињу се у цркви сваке године на дан задружног патрона. Правило 6. — Ко од редовних задругарапојединце, или које одељење ни до краја године непринесе свога улога, подмирујуБи то после, доплаБује још глобе по 10%Заостане-ли који задругар појединце, ил које оделење и на измаку треЕе године са плаЕањем улога у остатку, и неби хтели од своје воље тај свој заостатак подмирити — истерује се то после од њих судским путем и бришу се по том из задругарства. Правило 7. — Ко хоЕе да буде редован задругар ил помагач, пријављује се тога ради начелнику задружном, или главноме секретару, уНовоме Саду, и главни одбор га за тим у првој својој редовној седници без дебате прими ил одбије. Где у том елучају небуде једногласности, гласа се тајно, и веЕином гласова прима се ил одбија. Одељења задруге ове пријављују своје нове задругаре писмено начелнику односно главноме одбору у Новом Саду. (Наставиће се.)

13 ПОЉСЕЕ ПЖВРЕДЕ. Како ваља ђубрити. IV. Ево смо рекли како од чега се биље храни, сад нам веЕ неће бити тешко да одредимо шта се све рачуни у ђубре. ђубретом се зове свакооно твориво, којим кад нарубримо њиве, будимо родну снагу земље, теосигуравамо и умножавамо успевање усева. Ми смо научили да под речи