Glas naroda

о01

храну. Свињско 1)убре је добро кад се меша са коњ-1 скам ђубретом. д). Живинска ноган. Ово ^убре ужасно сили <5иље да расте а то је отуд што жнвина једе само врно, дрве и бубе. Овим ^убретом добро се ђубридуван, мак, кудеља, лан, лук. Од живинске погани највнатнија је голубија, јер у њојзи ииа 10°/ о амонијака, гушчија и пачиЈа поган не вреди много, јер је сувише водникава. с). Гуано се зове рубре морских птица, које су 1>не стотинама годинама наФлитале на морској обали, особито на перуанској а слојеви су од тог ђубрета местимиде 60 стопа дебели. Није давно да су људи почеди да употребљују ово 5убре. Сада га товаре многи бродови, те разносе годишње 600,000 цената на све стране. У овоме ^убрету измешала се птичија поган са остатцима риба, које су птице доносиле те ждерале? лешине цркнутих птнца, перје и т. д. Овоје $убре с тога ванредно, што имау њемуФОСФора и амонијака. Увму те га измешају са трипуттолико земље па га истом онда посипљу по њиви или по изнихлом усеву. Баштовани га топе у води, 1. Фунта гуана на 40 Фуната воде, те заливају тиме биље. И ђубре других птица може се тако употребљавати. Славни кемик Стекхард вели: 1. цента гуанавреда њиви колико 80 пената шталскога ђубрета. На жалост се нашло у задње време ме^У онима који продају гуано много варадица. У нас где има ђубрета на гомиде бесплатно, ретко ко да употребљује гуано. ж). Људска поган. Људска поган је једно од најснажнијих |>убрива, и то с тога, што се човек храни најснажнијом храном. Да се сваки очевидно увери колико је снаге у овом ^убрету ево ћемо да наведемо овај исказ Ако на једној њиви без Јубрета роди . . . 3 зрна, та иста њива када се нађубри људском балегом даје 14 зрна воловском крви даје 14 „ овчијом балегом » 12 „ коњском балегом » 10 „ говеЈјом балегом „ 7—8 „ Из овога изказавиди се јасноколиком се коришћу може људска балега употребити у газдинству. — Што се она за ^убрење више не употребљује, узрок ]е у томе, што људи гнушавајући се презиру то ћубре. У нашој земљнмало је њих којиупотреблујуљудску поган за $убрење, није давно како су је почели употребљавати и у страним земљама. У Белгијијош је највише употребљују за Јјубрење, тамо је извозе у бурадма на њиве. Има великих вароша где цене вредност овога ђубрета, спроводе га још за сада кроз канале у воду, а та вода залива после њиве у околини.

Има пак и таких градова, где се озбиљно баве тим етварима, како би силесију људске погани што сетуде таложи употребили корисно по газдинство. Тако то замишљају по Лондону, Единбургу и по Бердину, ма да се тешкају, што би морали да напусте подземне канале на које потрошише милионе. Варош Градац поступа најправије у том обзиру, У тој вароши не стоје проходи над рупама него поган тече управо у бурад и отуд се носи на њиве. Многе вароши у Пруској угледају се на ово те заводе у својим проходима бачве. Наша престолница и многе вароши леже на Дунаву и спроводе своје проходе с каналима у водуте је трују а боље би било да се постарају, да се то 9убре очува њивама. Колико сеу нас слабо цениђубре, види се отуда, кад је оно пре неколико година варошПешта гонилаједну Фабрику данеких 3000 кола Јубрета уклони из близине вароши, прошло је неколико месеци, док се није једва неко нашао, те узео то |>убре бадава. Ади није дадеко време кадаПе се баштовани и виноградари отимати о људску поган, те њоме поправљати својеземље. Има веЕ већих местагдесе и ово^убре почиње употребљавати. По селима није ова ствар тодико важна, јертамо људска поган и онако доспева на ђубрењак, З а села ћемо рећи нашим газдама или нека подмећу у своје проходе бурад, па нека их посде изручују на ђубре иди нека граде проход на ђубрења. Ваља ми напоменути, да на многи мести суше људску поган, текадсе осушии изветри смрад онда будепрашина а та прашина даје њиви рубре што се зове пудре т. Ово ђубре кад се раствори у води згодно је да се њоме поливају ливаде. Но осим ових врста ^убрета што се употребљују као чврста, има још једна врста течна животинска рубрета, које се зими непомешано лети пак с водом помешано употребљује на поливање усева, ливада особито детелине и друге крме. Ова течност цеди се из шталског 1?убрета а зове се пиштавина. Многе газде умеју да удесе канале у својим штадама тако, да животињска мокраБа не меша се с торином, него се сдива сама за се у ђубрењак па кад после удари киша, оно се отуд направи пиштавина. У страним земљама употребљују неке газде саму мокраћу за заливања крме, јер мокраћа сили усевда силно листа и развије стабло. Од све мокраће најсилиији је човеков пишањак, јер у њему има највише гушљика. Но ова мокраБа дала би се скупљати у већој количини само у великим варошима. Но ми неби препоручили да се и у нас^убрисамом пиштавином. Најбоље је ако она тече у Јјубрењаке те туде залива |>убре даје му амонијака, вдажа.