Glas naroda

ГЛАО НАРОДА. ЖТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

. Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му 1е на горшу 3 «ор., на осам месеци 2 Фар.. па четир чесеца 1 *ор. аустр. вредн. — Дониси се шиљу уредништву а нретплата и огдаси администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи нашгаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг сваки пут.

БРОЈ 40, У НОВОЕ С А ДУ. У НЕДЕЉУ 6, ОКТОБРА. 1813. Г0ДИН1III.

ј ђамии ■■■■■■■»■■■миимшиииимминнииииншиииииимивиииим—■■■■ ИЗ НАРАВСТВЕНЕ ХЖГ1ЈЕНЕ*) ДР. РАЈХА. I. Наравствен је живот укупност многих појава из области нервне системе. Нервна система зависи од делога склопа човековог а овај од посведневних уплива хране, одела, стана и т. д. начин пак речених уплива зависи од економског стања од величине и начина његове поделе. Тим начином наравственост је тесно спојена са материјалним стањем. Они слојеви народњи, који гладују, који ујадиим становима живе који се ритама одевају, који сезими Еочањв од зиме, мало су наклоњени разуму, наравствености и љубави; они живе у подпуној равнодушности, или постају опасии другимсталежимау друштву, нападајући на личност и имање. Шта више материјално благостање расте и наравственост постаје веВа а у колико материјално благостање опада у толико и наравственост. ХоЕемоли да се свест, љубав, поштење развија, онда ваља да се постарамо, да народ до!је до добре хране, одела станаидругихпотребвца другим речима: хобемолида врлина овлада, онда да се упнемо да сиротиње нестане. Основ је наравственоме животу, онаком као што ваља да је, материјална безбедност, здравље, правда, образованост. Ео хоВе да у животу овлада поштење и врлина, ваља да се побрине да нестане народне сиротиње, да наука продре у народ, да се друштво (држава) уреди на темељу што потпуниЈе слободе, те да у њему буде што веБа правда, ваља да се постара да заинтересује појединце за друштво адруштво за човечанство. II. Да испитамо пре свега какав је одношај измеру сиротиње и наравствености у животу. Сиротиња удара пре свега на здравље; она упливише и посредно,јер пречи да у народ продире корисно знање. А пошто сиротиња руши и тело и душу, она, разумесе, хрђаво упливише и на све што у наравствен живот *) Хигијена је наука'о здравствености и бдагостању, или филозоФија наука и вештина о здравоме животу појединца, породице, друштва и државе.

спада јошт у постанку, а појмови о врлиии, ољубави према ближњему свести и т. д. не само што не могу да се остваре, већ се и сатиру у клици. Да боље појмимо непосредан уплив сиротиње,добро Бе бити, да напоменемо неке посљедице глади, хрравог одевања и кобног живлења по хрђавим становима. Један је Француз опнсивао стање радника у Бнглеској, земљи лордова и џентлмена, међу које спада и скоро православљени Дедли, који на накит засвојуубаву женицу, може да троши милијуне, па вели: „радничке породице у Ливерпулу живе већином по подрумима или у заптивеним душним авлијама, те им пре нестаје чистог ваздуха, по што их глад нагони да хлеба потраже. Овде, веле, има седам хиљада подрума, у којима живе више од 20 хиљада душа. У душним авлиЈама живе педесет до шесет хиљада душа. А ево какви су ти подруми. Замислите нешто налик на јаму, широку десет до дванајст квадратних стопа, а високу шест, а често и мање, енглеских стопа где се тешко човек усправити може. Те рупчаге немају прозора, ваздух и светлост продире само кроз врата, која су равна с калдрмом. Наподу се скупља вода и прашина те прави читаву каљугу; под је ретко чим патосан, авентилација је савршено немогуБа — с тога је у тим рупчагама вазда влажно.... У свакој од тих рупчага живе по троје, четворо па и петоро њих. За те рупчаге плаБају радници два шилинга на недељу или шесдесет Форинатана годину.« — у хаком стању, разуме се, о наравственом животу неможе бити ни речи. У таком стању, човек престаје бити човек. Па тако је и са оскудном раном. Народи, на прилику, који се искључно хране кромпирима (Ирци, Немциу неким крајевима) нису ни најмање расположени да разуму наравствене истине нити да гајеврлину, — „Једноличан живот" велиједан Холандез, „када човек у некомсве једном, једва у пола свесном душевном и телесном стању гледа како пролази дан за даном, без да је овим ил оним чарима материјалним више мање узбуЈјен, такав живот гуши огањ у срцу и гаси пламен у души. Он начини од човекамашину. Разноврсност хране, разноврсност дражи, тоје услов да се различите скривене влице човекове бујно