Glas naroda

344

лпгалским ђубрељем, него се све ввше и више уви!>а, да се, особито код оне земље, која се давно плугом обрађује, тој земљи могу вратити минерални деловн тек тако, ако је поспемо минералним материјама, јер ће само тако моћи земља из нова постати плодна и снажна или н још плоднија н снажнија. Од куда мннерална ЈЈубрета? Минерално ђубре сачивавају неке врсте земље, у жојој нема трулежа, за тим неке соли, које се 8емљи мораЈу даватн гад опазимо да их у земљи нема. Минерално ^убре, кад доспе у земљу, или раствори остало ђубревито граднво тако да га биљкаможе усисавати, или одклања штету и шкодљивост, која бн се могла изродити по биљку од разних шкодљивих градива у земљи; а на послетку минерално се $убре често и с тога баца на земљу, да се поправе својства ораће земље. У минерадно рубре се бројн креи гипс, мергла, разне пепељаве материје и слани остатди, — пабило да се налазе у природи или да их људи вештачки производе. Ереч и то негашен, налази се мање више у земљи самој. Као 9убре даје се згодно употребити на наводњеним хладним иловним њивама и тада илнунапре$ује родну снагу земље или је само покрене. На сухнм жестоким њивама, у којима би по себи било креча, није упутно ђубрити са кречом, 1ер може пре да шкоди него што ће корнстнти. Кречом се тако 5убри, да се креч с јесени у малнм гомилама но аави разредн па земљом покријен затим с пролеЕа разбадн, узоре и јаком дрљачом подједнако разнесе. Ла једно Јутро земље рачуне обично 30—40 мерова, према томе каке је топдоте земља. Кречно ^убре ваља умерено употребљаватн, јер креч јако загрева; у 6—12 година ваља га тек Једанпут употребити на изменце са шталским рубретом. Кречно $убре може се употребити подједнако како за јесени тако и за пролетни усев било тако како рекосмо, било да се истуца у прах, па поспе по житу и усеву кад је већ проклијало. Кад се овако ради, онда је довољно 6—10 мерова на једно јутро. И мергда је креч, само се у њој налази и садитра и горка земља и кухињска со и т. д, па зато је по биљку од ваљаног уплива и дејства; особнто је од ведике хасне на оним земљама, на којима има много песка. Како и мергла има у себи честице које производе топлоту, зато служи погдавито да разбуди учмаде пдодне снаге земљине, а не да их замени и надокнадн. С тога се и мергла може са највећом користи употребити тек при хладним вдажним њивама. Мергла се налази више пута и на самој њиви или у близннн, с тога пренос њезин не стаје скјпо. Да има гдегод мергде, то се види по неком биљу што јако води мерглу, тако је биље: јагода, подбед, аадфија, караџија, и т. д.

Са мерглом се ието тако ђубри као и са кречом, само што се од мергле внше узме јер не изводи толику топдоту као креч; да се једно јутро земље добро нађубри са мерглом, ваља тзети до 1000 мерица. Ако се мергла с јесени неби могла пренети на њиву, ваља да стојн на зраку, (ваздуху) годину дана и тек ое посде тога може употребити. Кад се њива једном са мергдом нађубри, можемо после 10—15 год. неђубритн с њом. Осим тога може нам мергла корисно посдужити, ако је употребимо код гомила смешаног ђубрета. И гнпсом се 5убри; но пошто је ладнијег дејства, може добар бити у пределима где је земља мршава у кречу; а кад се с њиме ћубри суха, топла земља, у којој је много креча, онда или неће ништа хаснити или ће баш од штете да буде. у страним земљама јако се ћубри на све стране са гипсом особито га при детелини ужрнају на ситно те њиме поспу биљке које су већ почеле да расте. На против код нас, где је земља пуна креча, гипс не може скоро ни учем да поправи 8емљу. Томе придолази још и то што Је поднебије код нас сухо; а кад је пролеће влажно, па ма у земљн било креча, гипс ће опет моћи дејствовати. А после, гипсом ће се тек онда моћи успешно ђубрити, ако смо земљу наћубриди довољно штадским ђубретом, тада ће гипс брзо да раствори то шталско ћубре, само је потребно да буде довољно кише и росе, па да гавда осети, коднко гипс вреди. Са гипсом ваља ћубрити, кад роса пада иди кад киша СИПИ. (Наставиће се.)

БЕЛЕШЕЕ О СВАШЖУ. Да кост буде беља од слонове кости метни коста 10—12 недеља у текућу воду, кувај их затнм 8—9 часова н скини маст и придодај томе негашена креча, пепела а и нешто стипсе. Кости дивљачи буду најдепше, само се не смеју тако дуго кувати, јер лако одмекну. Да земљан лонац буде као гвозден чврст, ваља у води сасвим разбистрити лончарску земљу, перајицом замазати земљане судове, а кад се осуше, ваља то исто чинети. За тим се намажу донци неколико пути са даненнм олајем, ад пре сваког мазања, ваља да се донци осуше, ако се тако узради, биће лонци као да су гвожђани. Да поправиш воден кромпир, ваља га метнутн само близу топде пећи. Водњикави дедови ћесетако испарити а и кромпир добија бољи кус. Да се пиво не укисели, мећу Енглезн у свако аковче које има да се пренесе преко мора у Индију по једио јаје. Љуске од јаја, кад се онепе, примају кнседину или је загушују.