Glas naroda

ГЛАСНАР0Д1 ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

,ЈГж »с аарода" излази сваке иедеље на табаку. — Цена му јв на годжну 3 Фор.. на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 »ор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а цретпдата и огласи аджинистрацији „Гласа народа" у Иови Сад. Огласи наидаћују се од ретка оваких сл :ва 5 нов. и 30 нолчића за жиг сваки пгут.

БРОЈ 43. У НОВОКБ САДУ. У НЕДЕЈВУ 28. ОКТОБРА 1873. ГОДИНА III.

ДРУШТВЕНЕ ВРЈПШЕ. I III. Говорили смо о љубави према своме ближњему. Ме^Удруштвенимврлинаманаведосмо и човечност и поштење. Нема сумње да је првоправилочовеку да у жавоту одржи самога себе, јер блажа је кошуља него хаљина и све што год ко чини, самом себи адни Ади ко хоће да опстане у људскоме друштву, да живи и напредује са ооталим људма може са те тежње да одржи самога себе лако да падне у крајност и да си зауми. да је све и сва у друштву само њега ради. Ко се у своме раду руководи само тим начелом, тај ће да постане саможив и себичча. Уи^о ие му бити огу&аичеко, јер ће сву мисао обратити само на себе, срце Ее му бити окорело, јер неЕе куцати ни ва кога само ли за себе. Колико нека мисле да је тај начин живота по човека пробитачан, толико се варају. Узалуд 1е човек себичношБу својом гомилати себи блага 8емаљска, она му неЕе и не могу учинити да буде сретан и задовољан. Ко би дакле одгајао човека с тежњом, да њега н хчини саможивца и себичњака, тај би гл унесреЕио за навек. Када пак у човековом срцу ухвати корена љубав к ближњему, онда је наравно да Ее се тај човек у оном што чини другима равнати не себичношЕу по човечноЕу. Таки човек неЕе занемарити своју личност али неБе чинити све и сва само себе и свога добра ради. Он Ее држати да је њему истом онда добро кад учини онолико колико треба и може да свима буде добро. Човечна душа ужнваЕе у општем добру, тражиЕе своју среЕу у среЕи своје остале браЕе, она Ее се истом онда осеЕати среЕна, када види да је усрећила своје ближње. Ко год увиђа да је правда основа друштвеном животу тај у своме раду неЕе и неможе имати другог мерила до поштења. Ко хоЕе да живи у људскоме друштву, да је у њему напредан, поштован и љубљен, тај неможе све то бити, ако гау сваком његовом учину не руководи поштење. Где год у друштву не важи поштење за мерило друштвене радње, ту друштво не може за дуго да опстане. Ко проучи рад и живот дакле повест и развитак ма инајмањег

друштва, тај Ее се уверити, да је друштво цветало и напредовало докле је у њему поштење важило за врлину а увидеЕидаје пало и пропадо,чим су почелигазити поштење ногама.Зато се икаже да поштење нај дуже траје, да се све друго може изгу битии повратити, али кад се поштење изгуби, ондаЈе све изгубљено. Са ужег круга љубави к бљижњему маша се човек ширег круга те љуби свој народ, своју домовину. Ко жели добро себи и своме бљижњему, ко ради да буде добро и њему и онима који су око њега, тај не може да не ради понајбоље оно добро оних људи, која су никди с њиме из једне крви, који живе с њиме тако реЕи под једним кровом. Природно је да човев љуби своју породицу, која је њим и с њиме никла од једне крви, да употребљује исвуство свој'их ствојих старих исвоје, да јеразвије на свомеогњишту да буде снажна и напредна, да је напаја оним духом и мишљенем, у ком је сам одрастао. УнапређујуЕи своју породицу не може да буде равнодушан према ономе, што се тиче напретка свога племена, свога народа у ком је никла, у ком Ее се развијати његова породица. Са уског видокруга своје породице погледаЕе на оне више цели за којима му тежи његово племе, његов народ — и залагаЕе своју снагу да се те цели што пре постигну, јер у снаги и напретку свога племена и народа осеЕаЕе он и своју снагу и свој напредак, Као што породица има своју куЕу, своЈ "е земљиште на коме се развија и напредује, тако има и народ своЈ"е земљиште, на еом залаже своју снагу данапредује. Што је појединцу дом његов то је народу скупу свију појединаца домовина. Каоштосељубав на ирама своме ближњем, огледа у оном добру што га чинимо своме ближњем, тако се љубав напрама своме народу, напрама својој домовини огледа у оном добру, што га приносимо наолтар народног и домовинског добра. Где нема родољубља и п&триотизма што гоничовека да погледа за узвишенијим целима, да залаже снагу своју за њих да се онеЖоетигиу, ту нема напретка народу, нема сре&е и благостааа домовини. —