Glas naroda

$48

ИЗ ПРЖРОДЕ. Медвед. Медвед спада ме$у оне животиње што их зовемо грабљивцима зато, што нападају на друге животиње па и на људе и што се ране месом од тих животиња. Све те животиње имају велике очњаке, велике и јаке канџе на прстима, притом су и самевелике и јаке. Изгледају страшне и гломазве, а Еуди су иаздсне и грабљиве. Природа им је дала дакле све што једном грабљивцу, отимачу треба, а људи су их зато опет назвали грабљивцима ил зверовима. Медведа има више врста али не живе свиуистим пределима. НајвеЕи и најграбљивијн медвед живи сасвим на северу у вечном леду и снегу, боје је беле као снег а зове селеденимедвед. Остали опет живе раштркани по целом скоро свету. Ми Бемо се овде забавити са оним медведом, што живн и у оним крајевима где и Срби живе и рећиБемо да се зове обнчни ил мркн медвед. То је зверје код нас по највеће јер буде 5—6 стопа ведик, а кад је угојен може бити до 5 и више центи тежак. Глава му је повелика, чело ниско ал широко, њушка оштрљата. Очи су му изјерене, аушимале.Трупина му је громозна и изгледа неспретна, реп му је врло кратак; има четир јаке ал не високе ноге. На свакој нози има шапт са дугачком табаном и пет напред окренутих прстију. На сваком прсту има велику и јаку кавџу. По целом телу обрастао је дугом али меком вуном, која је обично сиве ил мрко сиве боје. Та је вуна натрбуву најдужа, нањушциитабанима је нема нимало, а по лицу је кратка. Изгледа врло неспретно н прилично глупаво. Тај медвед живи по великим пустим шумама у које људи редко доспевају. Живио је по целој Европи, сад гаје свуд онде нестало где су људи почели шуке обдељавати и земљу унапређивати. Сад га има још у земљам слабо настањеним и јако брдовитим, где људи на шуме паању још неБе и немогу да обрађају онако, као што би требало. Има га у Шпани]е и у Швајцарској на неки мести, у Тиролској, Мађарској, Ердељу, Пољској Русији, а има га и у српским крајевима особито онима, што су још под Турцима, дакле уБосни Херцеговини и старој Србији; премда није ни у кнежевини Србији саевим истребљен. Ту по шуметинама пшри се он к ждере што год на^е. Ма да је грабљивац то ипак врло радо овркује и око воЕа. Особито је пишман на крушке, као што и наше пословице ^еле: „док је медведу крушакане боји се глади". и „меДвед најлепшу крушку поједе". Али неопрашта он ни друго« воћу особито не јаго-

дама, јабукама и др. Еад је у њевољи пасе траву а потруди се чак и до жита те ту прави велику штету. Још радије вего воће једе он мед. Због тога га наш народ зове и медјед или међед. Тај мед налази он по шупљим дрвима. Ал пчеле и ако су малене ипак храбро бране свој домазлук. Оне га нападну онде где по највећма мора осетити а то јењушка, тако да медвед најпосле мораутеБн. Но н ако је медвед велики овркивало ипак му стомак неВе бити тако њежан, јер он се може најестн и мрави па да му ништ нешкоди, ма да су мрави отровни. У осталом као што радо једе мед и воће исто тако зна он ценити и месо. Зеца ил другу коју ситнију животињу само ако може добити неће оставити. Кад оматорн тако се острви на месо, да дође чак у села и ту штале ноћу проваљује и краде марву. Неби човек веровао како лако и хитро пролази и преко највећи стрмени и врлети са украдениммарвинчетом. Кажу људи који су гледали, да је у стању украдену краву кроз таван од штале изнети и сњом побећи. Ако му крађа на комместу једаредсретно пође за руком, то се ту навади и долази у госте. Тиме чини људма штету а у том је још у толико гори, што је у стању јуне у једаред но1ести. Медвед радо једе и рибу а врло је вешт пливач. Једина је срећа још што није јуначка срца. За медведа се може нре рећи да је кукавица нег јунак. На човека неће првн ннкад напасти, а баш н човек њега ако најпре нападне, гледаће радије да умакне него да се у борбу упусти. Догађало се да ое медвед уплангио и побегао кад се само мало јаче почне викати. Међутим кад се разјари може бити опасан и по човека јер је врло јак. У борби обнчно се хвата у коштац. Ослони се на стражње ноге, а предње дигне и њнма се брани и напада, зубнма ретко кад уједа и коље противника, већ га канџама и нредњим ногама давн и растрза. — Ето тако се бори са човеком н тако исто напада и друге веће животиње. Већ по изгледу може се познати да је медвед доста глупа животиња, затс наш народ и вели затупа човека да је „као медвед". — У хитрини су га многи наши зверови надмашили. У народним приповеткама се увек прича, какоје лијапрев&рила »меду". Ту народ за њега вели да је чак тако гдуп, да је од месеца што се у бари огледао мислио да је сирац те је хтео да сву бару попије па сир да извади. Шго лија н вук гледе лукавством да добију, то медвед силом хоће да учини, па стога увек и заглавн. Прево лета медвед се јако угоји а преко зиме већином спива, и то ил у пећинама ил у јазбинама што их сам себи ископа. У њих навуче он прекојесени маховине и траве те начини лепу постељу на којој зими лежи. Иза сна тог он често устаје које да пије а и да једе. У зиму му је крзно гушће нег преколета. Љу-