Glas naroda

366

доста таких предмет* за подастирање. ако је могуће. на пример ако своју сламу није употребио као огрев. Мнслимо да само у оннм кошарама ваља да буде канааа у којнма стока, коју гојимо, живн опомијама те тако много и мокри иди водњикаво тори. Илнтн у коњским кошарама, где се холандески начин већ и стога не може употребити а и није саветно и упутно да га употребљујемо, што јепотребна чистоБа и што би због брзог торења балега брзопочела врети те би настали смрадови, што шкоде очима и човека и живинчета и што су по здравље штетни. Да ће холандески начин још се пробитачнијим показати, ако се сваки дан на $убре сипа гипс. или на оно место где стока стојн, то није нужно да се спомене.јер Бе то да задржи амонију. Што треба под стоку простирати, да се торина ваљано нрвхвати, о томе ћемо сада да прозборнмо. Под стоку се зато простире, да прихвати и усрче што боље торину, па зато је природна ствар, да Ее све боље бити, ако је оно што простиремо што мекше, што шупљикавије и што кршније. Тако је врло добро простирати плеву и овршену сламу; а аије добро млаВену сламу, јер јојконциостају крути, а није толико шупљикава. За то је добро ако се млаћена слама са сечком уситни, тим ће бити издомљенија, а и ако пре времена уаморамо носити ђубре на њиву, биће тако §убре удесни]е за орање, него дугачка слама, која се неда тако лепо обрадити. Отоич рекосмо, да је оно што простиремо, тим боље, што више садржи гушљика; ако дакле можемо бирати, изаберимо оно што је боље по реду, којим смо обележили. Стара је слама боља од нове н свеже сламе, ато нас опомвње, да увек узимамо у приправностн онога што простиремо, а да не чекамо ново. А то ће бити онда, ако ни ми ни наши мла^и не буду трошнли сламу на огрев, него ако је добро узчувамо, као сретство, које унапређује наше газдинство. Тако исто сваки добро зна, да се осим праве сламе, ражи, репице, и т. д. добро може умотребнти за простирање и маховина, лишће од дрвећа, поздр и искршена трска. Ал то ће ретко ком газди пасти на памет, да се кад ништа другог нема. за простирањо може узети и блато и мутљаг или земља — ал наравно да се то само у највећој нужди може чиннти, јер земља неће тако ваљано приматити торину, ал је свакако боље него нншта а и марва лежн на меканом иостољу па је на послетку и за ђубрену јаму од користи. Ако видимо да преко зиме или пролећа нећемо имати доста за простирање, ваља зарана земљеприкупљати, оставити је на сухом месту, да је у своје време одмах узмогнемо употребитн.

Напослетку хоћу да наспоменем ово: ако је нужно да под стоком буде толнко прострто, колико је потребно да се прихвате торнне, и да буде чистоте, — опет грешн сваки онај који сувнше простире, јер ма да тиме добије рубрета. опет је то ђубре лошије; и овде треба држати „златну средину." (Наставиће се.)

ИЗ ВИНАРСТВА. Кад је вино за отакање у Флаше зрело? 0 том пише у „Ргас! ^ап(1шгШ и -у познати стручњак Бреш ово: „Еао што је познато, држи се вино у бурадима дуже времена зато, да се што веама усаврши; а онда је највећм степен савршености достигло, кад се у њему развијо најфинији мирис. Кад Је вино у бурету дотле сазрело, онда је и дозрело, да се у Фдише разлива. и Еад је то доба код вина, наотало, може се само вежбањем одлучити, јер само носом ијезиком можеш мирис и укус вина оценити. „Алн овде ваља још једну околност напоменути, на коју се људи, премда је тако јасна, обично не освртају. За бутеље су само она внна зрела, у еојима се сва беланчевина, што Је у њимабнло, излучила а с талогом оточила.*) Ако то још није у вину учињено, онда ће се у бутеле претотено внно узмутити, јер се беланчевина на дно слегне па како се стакло уздрма, ето ти мутна вина; мутна пак неће нико да купује, „ер је то знак да је вино или мдадо или болесно. „Еад се бистро вино у бутеље преточено узмути, с тога још не сљеди да се укварило, него само то, да је претакајући вино беланчевина дошла с ваздухом у додир, те се из вина одлучила, пак сад по њиме тамо амо плива, што је требадо у бурету да се свршило, јер би се онде беланчавина са ваздухом била помешала, из вина одлучила и на дно пала. Ако је вино беланчевину собом у бутеље повело, слегнуће се нпак мало по мало разтварати, а тим разтварањем заметнуће сотим лакше болести, ако бутеле нису добро запушене, зачепљене. Негда се и више година стара у бутеље преточена вина узмуте јер нису у бурету доста претакана била, те се тако беланчевина није могла одлучити, јер није могла са ваздушним квсеоником у додир доћи, — такова су вина и нехотице млада остала. У таквом пак вину *) Оне слузаве ствари, које се гроздовим сокои развлаче тв на беланце од јајета наличе, зову се беланчевина. Све ствари, у којима овакове белавчевине ииа, подвргнуте су брзим променама , те се по њој и друге саставине такових ствари мењају. Овакове промене настају само упливом ваздуха; ако се пак такове ствари до кипуће воде угреју, или ако су увек на ладовини, или им се да соли, или много шећера, онда се у њима не раствара беланчевина. У шири се беланчевина врењем одлучи па као дрожд на дно падне.