Glas naroda

372

дук за робу; а на сред собе по дрвеном стубу обешене беху гусле јаворове. а на једном зиду разно оружје. Ето тако намјештена беше соба љешнанског свеБеннка и школе управитеља. На цијелој тој собн небеше прозора но само четир јаме кроз које свијетлост улазаше. Сад до^е време обједу. Гости посједаше око стола на на поређано камење и домаЕица донесе у две дрвене чиније чорбу. Ја веЕ хтедо од чорбе окусити, но ми домаћиннедопусти, негомирече,има заваспеченог меса, а овојеистошБенлој одмладог јагњета, што наши сељани радо једу.—Милана је било погледати кад се љешњани доватише варјача, те уједном тренутку нестаде у чннијама лоја. Затим донесе домаћин код стола котао са куваном јагњетином, и изручи на стол. Сад да ти је драги читаоче погледати било, кад се љешњани дочепаше меса, с каквим га апетитом једу, — та да си најситију морао би добити апетит. И томе брзо би краја, к саме голе кости осташе на столу. — Сад се донесе у бокалу вина. С првом наздравицом наздрави домаћин Господару, затим књагињи а потом младом насљеднику, а напоследку редом гостима. Овим редом теку наздравице при сваком црногорском весељу. Свака је такова наздравица пропрађена била бацањем из пушака. — кад се об]ед окончао, скиде учитељ са клина гусле, и даде ји млађем свећенику с речма: дед попе одгуди једну! Попа се недаде много нудити, но одма ји узеде и ноче ји удешавати, — и пошто јих удеси као што аља одпоче тако дивно пјевати, да му је редко пара, наБи. — Пре него што је песму започео, одпјевао је најпре овај прицјев! Све за славу бога да молимо А за здравље наша Господара Нетроваћа на Цетиву краља И његова напшедвлка сина Бог јим даво и срећу и ждравље Сдободне јим очи на турчина Понда браћо, да ви нјесму причам Пјесму маду али од истине Од истине за добре јунаке и т д. Док је гуслар те рјечи говорио, сви присустни гологлави одпоздрављаше певчеве речи са: боже, дај јим ждравље. Тако проведо до три сахата и опет скупа одосмо у школу, гдје нас остали дочекаше. Испит је текао у најбољемреду, дјеца су из свију предмета, а особито из науке ришћанске, библични и морални приповедака, науке гледана и умног рачуна одличан успјех показала, које се како труду учитељевом, тако исто и бистроћи: и вољи младих црногораца приписати има. У пол седам пошто распусти смо дјецу одосмо домаћину нашем на вечеру.

т ВРТАРСТВА. Шпански црни лук са белом љуском Онима који крупан, меснат и сладак црни лук волу, могу препоручити да гаје „шпански црни лук

са белом љуском". Има људи, којима није само до тогастало даимају у башти лука. нои дотога,дашто „особитије" имају. У првој свесци новина и Сгаг<1епег'з Сћгошс1е« стоји упутство, како ваља овај лук гајити да га крупног и укусног добијемо. Ево и ја нашим читаоцима ово да саопштим. „Најбољи је положај за овај дук: сасвим слободно место у башти. Писац је на сунчаном и промајном месту пет година једно за друго (на једној истој леји) изредне лукове производио. На мање угодном месту страда лук овај од медљике и други болести. »Еад си већ таково место изабрао, а ти га с јесени дубоко изкопај, и остави изкопану земљу да у великим грудвама презими; немој никако грудве дробити, ни леју грабљама поравњивати. „Око половине месеца децембра — ако нема снега, или ако није јако смрзнута — треба ту леју нагнојитиса добро сазрелим рубретон ком се нешто мало соли деда. ово се остави на леју до половине месеца Јануара, пак се онда леја та на ново прекопа, „Од прилике после 14 дана ил' доцније, то од времена зависи, треба семе посејати и за тај посао изабрати леп дан, пак се с вечера, ако је земљасува сејати. Наравно да сејање од времена зависи, јер ако је земља мокра или сузише смрзнута, онда се сејање отложити мора. Последње приправљање земље у тим се састоји, да се земљи још мало пепела дода. Ово се на леју вроз често решето просеје, кад је већ леја посејана, Пре него што ћеш семе посејати, а ти повуци по леји једно 3 / 4 палца дубоке јарчнће, који бар 10—12 палаца један од другог растојања имати морају; сад се врло ретко, у те јарчиће семепосеје, пак се оном земљом, покрије, која је из јарчића на страну бачена. Овако се остави једно 8 дана на миру. После 8 дана треба отићи и мотиком (с деђ'ма) земљу мало утапкати. Кад лук једно 4—5 палаца нарасте, онда треба изме$у редова с обе стране земљу утапкати а све јамице запушити, које су глистепонаправљале, а посде 10 дана треба лук разредити тако, да на свака 2—В палца по једна биљка остане. После 14 дана треба опет разреЈЈивати и то наЈ снажније по изгледу биљке ваља оставити у даљини 8—10 палаца једну од друге. После тога треба опет мадо скорашња пепеда мер' редове посути. а неће згорег бити и мало кокошија ^убрета с пепелом помешати. »Доцније, од прилике месеца Јуна, треба редове добро залити ако је време суво. Ово заливање треба с вечера предузети, и то са заливачом, која врло фину решетку има, пак нолагано добро залити треба. Месеца Јула пак, ваља у воду растопити малокравље бадеге пак тиме залити, ад овом водом не ваља лукове, но само ону празну земљу меЈј луком, залити; за овај посао узми заливачу без решетке, да си сигурнији .