Glas naroda

-оои да буде чист и уредан, да подједнако ради и телом и душом, да се кдони свију страсти — па ако уз све то уредно гимнастише, плива и своје тело иначе креће и веџба ето му па Ее бити и остати здрав. Ко хоБе да зна како треба да чува своје здравље нека не жали 60 нов. па нека купи и проучи ваљану књигу нашега вреднога Др. Милана Јовановиба што се зове: Хигијена или наука о чувању здравља. У тој књмзинаЕесвештому јенужно дазнадеда очува своје здравље. Старо је али добро је средство ако хоћеш да будеш душом ведар а телом здрав — да добијеш временаи дапродужиш себи век — а то средство стоји на услуги и богаташу и сиромаку и зове се Рано рани! Сви велики људи рано су устајали и многи узвишени производи људских умова поникли суу јутреним часовима. Славни лекар ХуФеланд велиописујуЕи својживот. „Ја сам као лекар устајао рано,лети ј 5 а зими у 6 сахата и то време посветио сам умномераду, премишљао сам и пнсао сам јер је с јутра дух ведар и непомуВен и све што сам написао, а тога није мало, написао сам с јутра. Време од 9 сахата пре подне до 8 сахата у вече посветио сам свету тоће реБи практичној радњи—вече самоставио срцу то јестзабавии уживању упородичном кругу." Човек је телом и душом све то здравији и вољнији, што једноставније ради као цео човек то јест ако што савршеније свака страна природе му учествује у радњи. За то је добро ако занатлија који већином ради руком, потражи и умну радњу, аконаучњак који вебином ради главом потражи и телесно кретање, обојица бар у тој мери да се разлика измеЈју те две врсте рада изравна, Еад занатлија почине од добра носла,; ето му добре књиге или листа, ето разговора у читаоници а кад научник заклопи књигу илиметне перо на страну ене музелена поља или римнастике. За сваког младог човека је врло важно не само да развије своје тело него да се научи својеудовеприродно и неприсиљено употребљивати. Многи којикапају над књигом, учиниЕе врло добро ако неузимљу да јесве у књигама, него да човек којихоЕе даживи и ради, ваља да позна осим мртвих књига јоште и жив свет, у ком Ее и за кога Ее радити. Ученику неће бити згорега ако после наставе својих учитеља завири и у радионице разних занатлија а кад тад Ее му врло добро доЕи ако ион у тимарадионицама научи како ваља владати алатом те своју руку извешти и дотера. У такој радионици отвориЕе се ученику око да види оно што јесте у истини, што је стварно и рукопипно, ту би свикао на тедесни рад на сталност и постојаност у њему, ту би прикупио много искуства за дане кад буде пошао својим самосталним повивом. Еолико вреди ово својезољно занимање са механиичким пословима то се види из жнвота ведиких мужева ко]и су човечанству биди у ведикој мери од прак-

тичне користи. Исак Њутн био је у школи више ограничен него даровит ади се тиме јако разликовао од осталих ученика што је био неуморан, што је неким ђенијалним нагоном амин дељао и изра^ивао неке моделе ветрењача, кола и машина сваке руке; па и после кад је остарио те је веЕ са своје геннјалне научности у математици, чувен у целом свету био, водио је да деље и гради мале столове иорманчиЕе за своје пријатеље. Исто су тако били вешти и ревносни Жемс Уатиђорђе Стофнсон кад су били дечица у грађењу разних справица, па су после као људи својим изналасцима парне машине дали свету други обдик. Венијамин Франклин кадаје веЕ остарио није могао досга дахвалисвога оцакоји га је као дете водио и радионице разних занатлија. ФранЕлин приповеда : »Отац ме је водио час у ову час у ону радионицу, водио ме је зидарима, лончарима, казанџијама, и столарима, давиди еда ли бих ја могао добити воље да се одам ма накоји одових заната. Кад смо овако походили толике занатлије, сматрао сам ја пажљиво све њихове вештине и отуд сам се много користио, јер све што сам видио било је после довољно да будем кадар да обавим сам по неке омање послове и онда када нисам имао занатлије ува се, особито да градим малемашинеза моје опите". Славни писац »Златотворнога села" и »Ракијске гуге" Хајнрих Чове дао је сваког свог сина, који се био решио да буде човек учеван уредно у радионицу по неког занатлије и вештака а ниједаа од његови синова није почињао ведику школу (универзитст) пре но што се извадио за калФу у занату који је учио. Чоке вели: „Е тако сам ја очувао своје синове да не дигну нос да су „млада господа" и научио сам их да поштују сваки сталеж. И тек кадасу свршили велику шкоду па, су пошли дапутујупо Немачкој, Францусксј и Шотској и Енглеској осетили су шта вреди ово просто васпитање." »Одрасли синови моји били су родитељимана радост, јер су били побожни, и скромни, сваком одкористи, и радени а тиме су послужили отаџбини, човечанству, науци и вештини." Еао што ваља децу телесно развијати тако их ваља васпитавати да буду вредни и радени. Родитељи и учитељи, школа и куБа треба дапазедаонај нагон за радом што га има у свакој детињој души руководе да га управе не само на оно што је истинито, добро и лепо, него да се тај природни нагон зарадом тако развије, да се дете научи да вољно,посто» јано и вешто самостално ради. Није то тако тешко као што се мисди. Покажимо ми детету нашом вредноЕом добар углед, пробудино у њемувољу дасзмо ствара, веџбајмо га са лакшега на теже у стрпљивости и премишљању, покажимо му како се и зашто се који посао ради, па Ее за коју годину научити да самостадно радч и да почне сам себе да васпита.