Glas naroda

404

ник и њему је нужно скора и сигурналека, акохоИе да се и на даље у животу одржи, а да се неиретвори у заиадњачки пролетаријат иди бескуБништво; ако желимо да се очувамо оног грозног дуализма — оне поделе на мали број капиталиста н безбројну сиротињу. А уз данашњи начин рада и уз прекомерно парчетање земље приликом развезивања породичних задруга иде се томе управо у сусрет. Сретства за унаире^ење земљоделства, односно за повећавање производње јесу: разумевање рада, капитал и употребљивање машина. Наш обични земљоделац нема готово ни једног од првог трга, или ако шта има то бнва у веома недостатној мери. У осталом све да би имао сва ова срества у руди и опет му неби велике користи било, јер паметно 7>ационално — газдовање може се нрименити само на веЕем имању, а на овако малом, каково највеБим делом наши земљоделци поседују, не може се на покрзј најтоплије жеље завести; јер осим тога што јемалено још нито малоннје у једном комаду већ је амо тамо по атару разбацано; а то је запрека која н при највећем поседу првмену рационалног газдовања и свако напредовање пречи, Држање машина на малом поседу, не само даније од користи ио власника него му је управо од штете, јер је њихов годишњи донос према ономе капиталу што је у њих уложен, премален. Што више на таком имању немогу се машнне у сваком случају ни употребљивати. А овамо и опет без њих не само да се неможе такмити мањи поседник с веВим, који се машинама служи, и који ће се усљед тога све већма и веБма дизати, докле ће онај све веБма у сиротињу тонути, него без машина и савршенијег алата у опђе неможе се ни замнслити поправка у нашем земљоделству; без употребљивања машина не може бнти ни говора о повеБању производње. Само помоБу рада с машинама могао би мањи поседник одржата конкуренцију властела и веБих поседника у опБе, који су веБ машине и савршенији алат на своја имања завели; тим начнном могао би се наш земљоделац и на даље одржати као слободан е неодвисан граЈанин, те се очувати од бескуБништва и свију оних беда и невоља које из тога црног врела потичу. Али како Бе да ради мањи поседниб са машина ма, кад муједржањемашина,каошточаспре рекосмо штетнои уономсдучају кадбиих баш имао за што инабавити? Ту помаже једино удружење. Двојица, тројица,деветорица а по потреби и више 8емљоделаца нека си заједнички набаве нужне машине и ору^е, те на »задружној" земљи нека заједнички и раде, као што то чине сељаци у Белгији, Француској, Шведској и другде. Особитосе иутоме одликују Французи код којих оваке заједнице не редко на стотине заједничара броје, шта више има их читавих опБина, које заједничкн своју земљу раде бег да је зато и у колико право својине окрњено.

Из више мањих поседа ваља дакле створити једа по веБи, на коме Бе се моБи пркменити разумно газдовање, које се на законима природе оснива. Земља здружена мора да буде и зато, што се на превеБ малим комадима немогу, као што напред рекосмо,ни машине употребљавати. А осим овога има тога још мноштво што шта, што за здружење земље говори. И за то нека ми је дозвољено навести овде барем глажно што на здруживање земље и на заједничко њено обраЈјивање побуЈује. Да се на раскомаданом земљишту неможе применити разумно газдовање то смо веБ у почетку споменули. У осталом то увиђа сваки разумнији газдаи за то и опажамо, како сваки настоји да си свој посед у један комад справи. Расејана земља проузрокује осим тога силну дангубу и тратење снаге, к томе настајуусљед те расејаности њива склни пољски кварови на суседним земљиштима, које је управо немогуБе и уз најбољу вољу избеБи. Отуда потиче мржња и срџба измеру суседа а често и парбе, које су опет повод губитку новца и времена. Штета која настаје овом расејаношБу њива врло је велика. Хел$ерих, управитељ земљеделске школе у ВајенстеФану, човек вешт својој струци, доказао је тачно бројевима, да земљиште које јв одаљено 4—5 километара — 2000—2500 хвата — од куБеилмсалаша, неможе веБ дати никакове чнсте добити, пошто се сав приход исцрпи трошковима и дангубом око обра^ивања. А кад би се здружиле земље и кад би се заједннчки обраћивале отпале би све те невољности, јер би се мајуреви подигли на најзгоднијим месту ина сред здружених зеааља. Тим начином избегле би се и пољске потрице, које толико посла данас задају опБинским и среским судовнма. Познато нам је надаље и то, да је мањи поседник принуђен држати теглеБу марву ма да немаза њу посла кроз целу годину. То узалудно држање целе марве неможе му бити никако од користи. Марва троши рану и иште тимарење, радила она или не радила. Полаг искуства рачуни се да једовољно пар коња или пар волова, да се обаве уз разумно газдовање сви економски послови на поседу од 30 до 50 јутара. Код наших сељака наБемо пар коња или јарам волова и на поседу од десетак и пет јутара, а често још и на мањем. Еолика штета долази отуда што та марва узалуд троши, неможемо засада још броЈевима обележити, али сигурни можемо битидаје врло голема. Да, голема је баш и у оном случају кад се марва је$тином пиБом крми, јер то доноси опет собом зле последице пожетву;јеровакокрмљенамарва није за економске радове. Па ако се догоди да сиромашном поседнику усљед Прекомерног рада у кратком времену н. пр. у пролеБе, гди је усљед неразумног уре^ења господарства-посао нагомилан ако му марвинче угине ето му готове несреБе.