Glas naroda

Код удружене земље и заједннчког обрађнвања небн био поједнни поседник принуђен држати тегле6е марве, него би се је по салаши толико заједнички издржавало, колико је нужно да се сви послови преко године ваљано обаве. А у случају — што би се реЈе дога^ало — да би које марвинче погинуло, пала би штета на све заједничаре те бн ју мањи ПОСвДНИК једва ОСвТИО. (Свршиће се.1

ОЛККЕ ИЗ ЦРНОГОРСЕОГ ЖИВОТА. Написао Гавра ПешиЂ. (Наставак.) Драги читаоче! Теби је познато и из саме историје Црне Горе, да се Црна гора дели на двоје, и то: на Црну Гору и Брда. У црну Гору спадају еамо четир нахије, а те су: Катунска, Ријечка, Црмничка и Љешанска; а Врда су се тек доцннје прндружила црној Гори, те се с тога и назива господар иликнез те земље „књазЦрнеГоре иБрда." Еад је веЕ реч о Црној Гори, то дати и то кажем, какво је земљиште њено на којим станују ти дични бранноци српске слободе. Црна Гора свајеу камену, изузимајуБи три мале пољаннце, као што је Његушка, Цетињска и Граховска; остало је све само стење које је већином гором, дубравом обрасло, и између којих се по гдекоја мала баштина (ораница, њива) видитн даје. ПутујуЕи преко и уздуж по целој земљи неможеш нигди на стопу праве земље нанЕи. / Брдима ја сасвим другчије, изузимајуЕи предјед пиперски јунака, БратоножиЕа, Ровца и Мораче. У Брда спада и БјелопавлиЕе, куда сад полазим. Петнајст дана проЈоше веЕ од како сам по голом стењу и врлетима ноге ломити почео; но сад долазим у онај предјел где Ее ми се душа моја колико толико одморити и разонодити. Пошавши из Загарча и пењајуЕи се једнако на висину преко самог голог камена стиго на вршак на ком мало застадо. Немој мислити, драги читаоче, да ме је умор на то приморао, о не! ја сам га веЕ свнкао веЕ сам се и сам у голу стену претворио, нити сам се више на незгодне путове освртао. Није ме велим то обуставило, но лијепи призор којег са тог вршка имадох. — БјелопавлиЕска пољана осмеја се на ме, а ја у милинама незнадох шта да чиним, ил даље да креЕем, ил ту да останем, те да се нагледам дивотног предјела на ком је природа своју вештину показала. Изненађен тим појавом, незнадох чему да се пре дивим; ил оним лијепим ливадама, које сваковрстним цвеЕем окиЕене беху, и на којима стотинама радина траву косаше; ил оној дивној гори која се дуж ливаде пружаше. Јошт ме веЕма занимаху китњасте дубраве, које целу пољану днвно украшаваху; тамо опет источној страни зачу се жубор ријеке Зете, која је испуњена са прекрасним пастрмама, укљеви-

ма и другим рибама. Нуз њу даље пружају се ужасне пиперске горе, које са страховитим погледом својим показиваху да у њима станују горштаци, поносни пиперски јунаци. На стенама тим спазих као из неке тмине и монастир Пиперску Еелију. Свеме је ово тако занимало да сам се топио у милинама. Кад погледах десно јужно источној страни, спазих турски град Жабљак, а на прам њему пружено и снуждено Веље брдо, због којег се много нинерске крви пролило. Јужно од Жабљака лежи турска варош Подгорица нзмеЈу најплоднијих равница. ВидеЕи то јако ме је заболело, кад помислих, да је то негда наше било, а сад се још у рукама наших вечитих душмана налази. У тим мислима, да што је негдар било наше, да опет мора бити наше, кренем ннз брдо даље у равно БјелопавлнЕе. По сахата па ето нас веЕ на равници плодне земље, и до^о смо на главни пут који во^аше Даниловом граду. Јако сам изненаЈен био кад сам спазио нуз пут засарено воЕе. Кад још мало даље спазих нуз пути домове, који су веЕином саграЈени од плетера и са сламом покривени. ОколокуЕа свуда засаЈјено разно лепо воЕе, као: шљиве, крушке, јабуке, ораси, брескве и др. и то тако, дасе куЕе од њи ни видити немогу. Поред куЕа су још и њиве засејане са шеницом, јечмом, кукурузом, пасуљом и кромпиром; а на гдјекоји мести ви^ети је и разса^еног дувана. Осим тога, као што сам извештен, однајају БјелопавлиЕани многу стоку, марву и добре јахаЕе коње. Ту ви§о и некоаико вољујских кола, чега у цедој Црној Гори нема. — Таковим путем и као кроз неко шеталиште идосмо готово један сахат, и пошто ирођо смо кроз две листнате дубравице стигосмо до једне лепо уређене дударе. Простор је исте од прилике 10 јутара велики, свуд у науколо заграрен плотом; петина тог простора заса^ена јб младнм дудовима (мурвама) а остало је као што сам разабрати могао сенокос кнежев. Том приликом чух, да се БјелопавлиЕани јако занимају са одгајањем свилени буба и са пчеларством, чему сам се јако зарадовао. Само још мало па дођосмо на Данилов град. — Мала варошица, лежи на мало узвишеном месту на обалн реке Зете. Броји до 30 новоподигнутих и од камена сазидаиих куЕа, и то веЕином на један кат изме^у којих је најлепше зданије књажево. Од свега најбоље ми се допао мост, који води преко реке Зете. Овај је мост саградио кнез Никола са помоЕу БједопавлиЕана и то за успомену свом покојном оцу великом војводи Мирку, по чему се и назива „Мирков мост." У варошнци овој држи се и недељни вашар (пазар) камо трговци са својом робом и из турске границе долазе. У самој варошици има више помањи трговина; а и неколико занатлија који су веЕином подгоричани.*) Ту седи окружни на*) Црногорца занатлије нема, он занат неволе, и нема тога ко би га на то приволео.