Glas naroda

Вир Мишта није опазио дице девојчино, он није видео оне сведоке на образн, које никако среБа не изазива. Марта је до сада непрестано ћутала, н није ни једне речи проговорила противу своје удадбе, а то је ћир Мишка примио, као да је она заборавила на све што је било, и да се сасвим предала својој „судбини." Али овога вечера, није се могла уздржати, а да се гласно не заплаче, кад јој је отац оне речи мало пре изговорио. — Но, но, та немој плакати, ћурко моја мала, гуско моја, ти се бринеш за оца. Та не бој се пиле моје, ? твој Ее отац к'о и досад мало овде, мало онде, мало у бирцуз. мало код мајстор Роше, мало код тебе — хе, хе, све Ее то лепо да буде. Хи, хи, — и Вир Мишка поче задовољно трти руке. — Ох, мој оче, и ти баш хоЕеш да ме у несреЕиш? — А? Шта рече? — ХоБеш да ме упропастиш, не маш ни бар мало милосрђа самном! — Опет она, опет стара песма. Баш си луда. Зар ти не видиш кака те среБа чека. — Не оче, ја никако не могу бити сретна на тај начин. Ероз који дан ити Ееш видити, какоЕубити несретна ако ме тако удаш. Оче, још имаш времена, одустани! — Никада, дрекне Еир Мишка и скочи са столице. Никада. Несретницо једна, мислиш да самја тако слаб на речи, као ти што си. Оно што сам ја наумио мора бити — Знаш! Ти си Миланова жена па мир бог! — Али мили оче, ја Еу умрети, ако ме за њега даш! — Умрн, и ниси заслужила таку среБу! Рече Еир Мишка хладно. — И ти неБеш жалити за мном. — Ни једне сузе неБу пустити за тобом. Боље и да те нема, кад ниси онака, као што треба. — Не, оче, то ти само сада тако кажеш али ти имаш добро срце, нисн ти тако немилостив. . . — Сад више ни речи. Какав сам ја, то Бу мало боље знати него ти. Еут'! И доиста Марта више ни речн није проговорила. Побледела је, сузе јој престаше теЕи. Она се подиже и изиђе напоље. Еир Мишка је дуго гледао у врата, која се за Мартом затворише. — И гле ти чуда, молим те, рече, пошто је мало к себи дошао. А ја сам збиља мислио, да је она зазаборавила тога несретника. — Хм, хм, шта да чиним, кака је, може шта и учинити, од себе — ех оЕе да, та знам ја, таке су ти све девојке пред удадбу. Свака ти ту плаче, па се пренемаже, овако, онако, ово бидо, оно било, — и кад тамо, а те су ти најбоље газдарице, Хм, хм. — та знам ти ја то, али — имали што на свету, што ја не знам? УП. — Ал, кажу, да Ее то бити сватови, каки још није било у селу, рече сутра дан снаш Персасвојим

другама, кад су се на шору састале биле и почеле претресати дневне догаЈјаје. — Е друго, та може им и бити, то су ти људи богати, е да шта ви мисдите, на то Ее прија Наста БогуновиЕева, која је иначе у селу под надимком „Врцајла" позната била. — Ал молим те само је л' то иетина, да је Еир Мишка — баш бога ми смешно име — тако јако богат ? — Да шта ти мислиш. Ено питај само мога ^оку, па да чујеш. Он је баш својим рођеним очима видо кад је Бир Мигака извадио из ормана једну саБурицу, а у тој све сами дукати н талири. — Иди молим те. Е, да како, богат тн је то човек. Ал да ми је само знати, одкуд га прозвашеБир Мишка, та то није но нашки. — Хм, хм, — поче кашљуцати Пела Гомбошева, бајаги, да покаже, да она у тој ствари много знаде. — Дед' пријо богати, дед' нам реци. — Е, ви'ш пријо, то ти је дугачка приповетка чак од Еудина бана. Кажу да је четрдесет осме године био један грдосија маџар којн је страшно наше људе таманио. С тога су се више љнх на њега поднгли. Да, тај се Маџар звао „Нишка бачи." Алн ником од наших није пошло за руком да га смлавн — часни га потрво — док се нијеЕир Мишка нан» подиго. И он га је убжо. Од то доба почеше га сви у селу звати: Мишка бачи. Док сеједаред Бир Мишка ниЈе разљутио, па пред „свима" у бирцу реко: „Јестел' чули браЕо ја сам много учинио по наше село, а оно ми богме за то рђаво пдаБа. Од сад, ко ми још спомене Мишка бачи, није мој пријатељ. Зовите ме Еир Мишка, то је много лепше, јер Бир значи на немецЕИ „господар." — Е гле молим те, друго. То Еу одма мом 5<>ки приповедати. — Ал јел те пријо, јел нстина, што се тунешто поговара за Рошиног Милана? Запита Бе прија Врцајла. — А шта то? упита и снаш Перса. — Хм, хм, поче и опет кашљуцати свезнајуЕа снаш Пела. — Дед, пријо богати знаш лн ти што о том? нападоше на њу обе прије. — Дакако да знам, менн је казлаЉуба СасиБева, и она је опет чула од Роксе Тадијне, а ова као што знате зна све на свету. Знате, он се још у Сомбору упознао са једном депом девојком. — И ту приповеди снаш Пела нешто својим другама, чему се ове јако зачуднше. — Сирота Марта да зна. — Ех, чуда боже, па шта Ее јој валнти, — ал гле ја сам и заборавнла жарити вуруну. Збогом. И Пела оде. — Ал ти је та Пела враг, ама све тн зна, ко баба Загорка.