Glas naroda

416

Еотиска 82 фун. по 7 ф . 60—70 нов. на 86 фун.. Панчевачевачка по 7 ф . 10 нов , на 86 фун., а Србска но 7 Фор. 20 н '/, Жита, Наполице нема. Кукуруз је у чвршЕе мњеае дошао, и држи се прва тара роба по 4 Фор. 60—70 дочим је од нове нешто по 3 Фор 50—55 на 86 Фун. распродано. Јечам је у угоднијем мњен.у итражи се за лагану робу од 63—65 Фун. по 3 ф . 25—35 н. а за пиварску по 3 Фор. на 70 ®ун. Воде су врло омалене. Време је лепо. пфдджшгдк. о ч е в Ћ. СЛИКА ИЗ КАРОДНОГ ЖИВОТА. нанпсао Јосим Суботић. (Свршетак.) VI. НоБ се ввБ увелико епустила на земљу. Живахност у Бир Мишкииој куБи поче мало по мало престајати. Једна по једиа редуша, одлазише куБи, а гдекоја бака, која је хтела још последњу ноЋ дево.јчину т очино] куБи, са њоме дапреспава или боље да мало дубље лончкБу у дно загледа остаде, и тек се једна по Једна шуњатле из кујне у вајат где је десетачка била. Бнр М^шка је овај час дошао од мајстор Ротпр ; иста стварјекао штоваљауред доведена па 1е опааио једну баку како се из вајата шуњала. — Ао сто вам мука маторих, помисли Бир Мишка, та овде ее тера у велико, па и без газде, па се по.тагано довуче у вајат и сагрије се за буре. Ево ти иде једн!' бл*а све полако. па се окреБе на све стране, да је неби к^год опазио. Нема нигде ииког. Уђе полагано у вајат, и таман да ухвати за славину, кад Бир Митпка искочи иза бурета. — А шта је то госино му тане, а? Баба се сва престрави. па у страху, бацилончиБ од себе. да се ова1 р^збио на хиљаду комада. — Шта Бегп ту? осекне се на њу Бнр Мишка. — Та, та. — та бзш ми сад рече Нана Иришка да се славина покварила, те вино цури, па сам дошла да видим. — А шта Бе ти лончиБ? — Ех, иди богати. ала си ти баш ђаво, баш си ме својски уплашио. И од куд ти паде на памет то ђаволство, часни те убио, поче баба извијати. — Хм. хм, бабо. ал хајд нека, нека, само не треба да се шуњаш ко око крста. Хајд наточи, па дај да и ја гутнем мало. — Јест наточи, кад је лончиБ равбвЈен. — А ти донеси други. Бабакаода јечула глас с небесаполетиукухињу и аа тили часак ево ти је са другим лончиБем. * * * НоноБи је веБ близу. Око Бир Мишкине куБе непрестано се шуња нека погурена женска особа, пасве

нешто шушка. Како да врача нешто. Затим полагано у$е у башту, а одатле у двориште, те се поче на све стране освртати, кано да некога тражи. У тај пар отвори се један вајат, а једна млада женска прилика изађе из њега Она погурена оеоба брже се сакрије за један заслон и поче одатле, пажљиво мотрити на ову прилику, коју је тако изгледала. Но ова јеније спазила, осврБуБи се непрестано ишла је она према градини, а кроз ову упути се путем, који је, кроз оближњу шумицу управо к језерувоДио. Кад је веБ придично одмакла била, изађе она погурена женска из свога скровишта и пође управо за оном, која је мало пре отигала била. Она прва беше Марта а погурена женска наша добро позната баба Загорка. * * * Сутра дан, још сунце није послало први свој стидљиви пољубац маленоме селу а у куБн мајстор Рошиној беше све на ногу и разуздано весело. Мајстор Роша је хтео да се о сватовима његовога сина прича дуго времена по селу па је најмиочитаву Кокину банд'1 која је по читавој околици била позната како једна од најбољих, али и најскупљих. Али шта је мајстор Роши стало до трошка, та то Бе све Бир Мишка стоструко накрмити. Милан је обукао своје ново одело које Је баш нарочито за ту свечаност правити дао. Тако је мислио, да Бе се својој невести боље допасти. И он јебио исго тако весео, каои отац му. Та није шала, тада му је спала онатешка брига са срца, коју су му писма из Сомбора задавала, а поред тога добија жену, којој ваља далеко пара тражити. Што се Бир Мишкиних дудорија тиче, то му је била девета брига. Та само да се он угњезди, па Бе се онда лако преврнути лист. Сестра његова лепоЈка, игра данае улогу домаБвце, што јој није ни најмање било противно. Тим мање, што Бе се ома после братовљевих сватова и окуБити. То јест тако је било уговорено. Искупише се позвани свати. На свачијем лицу могао је младожења читати искрену зеститку, ипремда се ретко ко усудио, да му исту и речма изрдзи „Е мај та тај је изучио дванајст школа", ту се веБ не сме којешта трабуњати. Но Милану је било ово све једно. Он је мислио само на Марту. Како циганин разведе свирку, та бого мој, и сакаг би морао поред ње се од радости разиграти, а некмо ли здрав човек. С тога се набрзо око свирача разведе дквно српско коло. Србину је у такој прилици само тешко почети, а кад почне, — ех, онда иде даље све само од себе. Кад се мало у игри загреЈаше, онда се заборави на онога што је изучио „дванајст школа," и почеше се збијати свакојаке шале и поскочице. — Хеј, домаБине, а камо си, амо у коло. — Хеј мој синко старе су ове косТи. не игра им се тако лако. —