Glas naroda
Б 1*0.1 , „Г Л А С Н
А Р 0 Д А,"
ГОДИНА IV.
јачи стуб. најватренији бранилац њезинУ А ко ће бити него — свештенство! Но није свештенству једина заслуга, штојеодржавало веру нравосланну, тто је име и народносг срнску чувало. Свештенство јо и иначе с народом добро и зло делило. Ле ли народ био у боју с ненријатељем српским, свештеник га је крстом у руци нредводио. Еоме није нознато, да су владике црногорске народу у борби нротиву Турчина нредњачиле? Ко не зна за Хаџи-ђеру, Хаџи-Рувима и Хаџи Мелентија, који су у рату. којега водише Срби у (.'рбији зарад свога ослобођења, уз народ борили се и крвцу пролевали? А зар свештенство није и на нољу лросвете и књижевносги српске заслуга стеклоУ У старо доба, када није било толико школа и толико учених људи. када није скоро нико знао књигу читати, били су свештеници скоро једини иисмени људи, они су једини народу књигу читали, они му били једини учитељи. Ео је био први српски нросветитељ? Си< штеник! Еоји су били први радници на нољу наше књижевности? Свештеници! Ко јеи у Јговије доба ночео радити око српске иросвете? Све-
0
0 в (Свршетак )
штеник Доситије! Ео је нанисао најбољу народну историју? Свештеник Рајић! Ео је међу нрвимпесницима, који су иочели иевати несме и будити у народу љубав народности и имену своме? Свештеник Мушицки! Ко је међу оним песницима, којиет нрво ночели певати несме на чистом, лепом српском језику? Свештеник Петровић-Његуш! Но свештеник срнски није само заслужан у нрошлости него он и у садашњости народној тако важно место заузима, да му нема равна. Нан/ на]>од живи веВином но селима. Еако по селима мало има нисмених, изучених људи, то је осимучитеља ибележника, свештеник једини изучеи човек, који усред народа живи. Нзучен човек усред народа! Пма ли згоднијег места, сакојег се више можеза народрадити. од овога? Народ наш је још слабо нисмен, он слабо чита књигу, није изучен. Али он радо слуша. кад му ко други чита, он се радо угледа на изучене људе. А на когасенајвише угледа? На кога ће него на свештеника! Све;чтеник мујеузор, од њега се учи добру и злу. Ле ли свештеник примеран. владалисеон ваљано, може цело село надобар пут извести. Ако је неваљао. може цело село окужити, може га упропастити.
Е К У.
Осим нлућа лежи на сред груди срце. Срце је је нодељено изнутра на две поле, десну и леву; те су поле или коморе једна од друге сасвим одељене, тако да се не може одмах прећи из леве коморе у десну. Осим тога има свака комора једну предкомору. те су тако удешене, да се из леве иредкоморе може само у леву комору, а из деснеу десну нолу. У срце долазе жиле са свију страна, а друге онет излазе из срца, па воде крв на све стране. Оне што излазе и изводе крв из срца зову се „артерије-" и оне увек излазе из коморе. Оне што доводе крв у срце зову се „вене" и не улазе одмах у коморе. него најпре у нредкоморе, на крв тек одавде оде у коморе, а из комора кроз артерије ио телу. Т десној половини срца накуни се нокварена крв и храна што је у стомаку сварена и растворена. Та крв до1>е кроз једну вену у предкомору десну. а одатле у десну комору. Из десне коморе оде кроз једну артерију у плућа. Та артерија се путем до плућа разграна у врло многе, али ситне жилице, што се по пл\ ћи шире. Ту у белим џигерицама нрође та покварена крв кроз онај чист ваздух, што га ми удишемо у себе, те се очисти. јер наре гато су у крви биле иза^у ту напоље, а неки део чиста ваздуха номеша се са крви, и крв
онда добије лепу црвену боју. Кад се очисти. онда оде кроз једну велику жилу у леву нредкомору, а одавде у леву комору. Из леве коморе излази Једна опет велика жи.га што крв одводи но телу. То је она жила што нам лупа у грудма на левој страни. Она се разграна и раздели у врло танке жилице што нролазе по целом телу, јер их има чак и у врховима од свих нрстију, и на врх главе и свуда се могу познати, но том, што куцају као иона у грудима. Та крв у тим жилицама храни месо. Еад већ нестане у њој хране и кад се поквари. онда се врати кроз друге жилице у десну полу срца, па у плућа и тако даље. Ерв се креће но жилама, зато, што се срце неирестано стеже и развлачи. Еад се стегне срце ондасвакрв што је у њему, мора изаћи у жиле оне, што смо рекли да се зову артерије; а кад се растегне онда се опет из жила (што смо их венама назвали) слије крв у предкоморе, а из ових одма и у коморе; и то тако бива у човеку све докле год живи. Испод груди и препоне лежи дроб. Дроб се састоји у човека као и у други сисавава, из стомака, црева, црне џигерице, жучи, слезине и тако даље. Стомак и црева чине једну велику испресавијану цев, што није свуд једнако
Ј,Ч