Glas naroda

БРОЈ 9.

У НОБОМЕ САДУ, 5. МАРТА 1874.

ГОДИНА 1У

Излази сваке недеље на читавом табаау. Дописи шиљу се уредништву , а претплата и огдаси А. Пајевићу у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осам месеци . . 2 на четир меседа . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГ.ТАСЕ П.ТАЋА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНВ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШНЕ И.ТИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗ.ТАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

НАШИМ СВЕ ] Ми Срби с ове стране Дунава и Саве немамо своје српске државе и владе, својих срнских државних званичника, којима би у дужиост спадало, да се за наш народ, да се за српство бр^ну, да га снаже и унапређују. Ми имамо једино своје народне званичнике, а то су учитељи и свештеници. Учитељи имају ве.тики задатак, али они раде више у школи него ли у народу, а делокруг свештеника је баш у самоме народу, они треба да буду народни учитељи. А и ко за то има више прилике од Н ј Их ? Ко је с народом у ближем додиру од њих? Хоћеш ли да се крстом прекрстиш, да ступиш у заједницу цркве хришКанске, хоћеш ли да венчаваш драгу за се, свештеник ти један и други свечани чин обавља; а кад ти куцне последњи часак. када те носе у самртну кућу, из које се впше нећеш повратити, ако нико свештеник те тамо испр ћује, његова мо.титва, његова те песма вечитим сном успављује. II ко ће да наброји све прилике. у којпма свештеник с народом у додир, у свезу до.тази! Ако је свештеник човек од знања и науке, ако има одушевљења за свој свети позив, он може народ преобразити, он може од неизображеног, неуког направити изображен, и у свему наиредан народ; само треба да сам знаде, које дужности има као свештеиик, као човек и као Србин. Па које дужности има он као свештеник? Као свештенпк има дужност, да седржицркве и црквених прописа. Како може онај свештеник. који је нехатан у вршењу својих црквених дужности, од других захтевати, да ревну.ју цркви, да су црквени? Неће ли таки свештеник башотуђивати народ од цркве? Свештеници обично замерају онпма, кеји цркву и веру пред народом омаловажавају. Ми им у томе за ираво дајемо. Али није доста само другима замерати, него ваља делом, примером претходити, јер то ће највише успеха имати. Сваки свештеник ваља најозбиљније да схвати свети позив свој. Он треба да се дању

[1ТЕНИЦИМА. I. и ноћу сећа. да је он слуга цркве Христове, онога Христа, који је за човештво не само гоњењаимуке него и смрт иретрпио. Је ли онај свештеник достојан служитељ одтара Христова, који ни толико није кадар, нећемо да кажемо да живот на жртву иринесе, него да само сву снагу своју посвети цркви и народу, којега је члан и од којега п ужитак добија? Проповедница црквена је најзгодније место, са којега се у народ могу ширити здраве мисли, спасоносна начела, која задиру у породични, општински и народни живот. Нека сваки свештеник добро промисли, каква тешка одговорпост на њега пада нред богом, пред савести и пред народом, ако се никада није лаћао те прилике, да народу, који је жедан поуке и мудра савета, пружи духовна напитка, да му кане капку балсама на столетне ране његове. Народ наш је сам себи остављен. Нема никога да за њега бригу води, он је сироче, којелута од камена до камена, од немила до недрага. Свештеник треба да му је и отац и мајка. Он треба да се о њему брине, да му потребе сазнаје. Свепггеник је у сред народа, он чује, како би.то, како срце народно куца. Ако то срце болано откуцава, он треба да тражи .тека болу томе. У црквеној општини требасвештеникдајеузор реда и законитости. Ако види да општипари прелазе границе закона, да самовоља маха отима, он треба да својом благом речцом, својим очннским обавештавањем људе на добар, на пут законитости изводи... Какву дужност има свештеник као човек? Као ч о в е к има дужност, да се брине за нанредак народа. који му је поверен. Он треба да народ поучава, како ће телесну и душевну снагу своју што више усавршити. Он требада народуу свакој прилици од знања и науке, коју је сам у школии књигама поцрнао, саонштава. како ће овај све разумнији, све просвећенији бивати. То наш, српски свештеник у толикопре ваља да чини, што је он