Glas naroda

БРН.Ј 12. „Г .1 А С Н А Р 0 Д А." ГОДИНА VI.

Ако игде, а оно за цело овде може се реКн: „Напрегоше се брда, роди се миш." Из делога поступка у овој ствари види се, да је сабор не за то, што би хтео да поправи траљаво стање земаљских Финансија. изаслао одбор из двадесет и једног члана; него за то, да сруши само Славија, председника пређашњем министарству, изричући му тиме муком неповерење. Још само неколико таких појава у пештанском сабору, па с богом скупштински животе мађарски! Сабор се одгодио због ускршљих празника до 8. априла. Делегације аустроугарске састаЕе се у Пешти 8. априла. Сваке године на име састају се на изменде у Бечу и у Пешти изасланства државних сабора у Бечу и у Пешти ради саветовања о заједничким стварима. као што су: општи војнички прорачун. спољна политика и т. д. Оба изасланства броје свако за себе 60 чланова. од којих долазе по 40 на заступничку, а по 20 на господску кућу . . . У угарско изас.танство изабрани су 5 хрватских носланика на угарском сабору. Избор посланика у Панчеву-, што је почео 14. свршио се 17 марта у зору. 1 дасало је свега 8003 бирача. Од вих дадоше свој глас 4961 за Полита - ДесанчиНа, а 3042 за Стојачковића. међу овима свега четрдесет Срба, и то нонајвише званичника. Полит је дакле победио веКином од 1919 гласова. — Радости и весељу не беше краја; у сјајним депутацијама, бављади, банкету, селу, осветљењу и т. д. дао је народ своме топлом народном осеКању одушке . . . Живили Нанчевци и сви бирачи , живио др. Мих. Полит-ДесанчиП. посланик панчевачког изборног среза! ССрбија.) Новине јављаЈу. да је ипак порта пристала да се споји турска жељезница са српском на Морави, као што је то Србија желела. Кажу, да је тако наредио сам султан мимо вољу великог везира. Међу тим видиНемо. РАЗЛИЧНОСТИ. (Стање заната у Новоме Саду.) У вароши Новоме Саду, која броји до 20000 становника, има 50 разних заната са 451 занатлијом, 511 занатлијских помоНника и 256 шегрта. Од запатлија има ципелара 51: чизмара 42; кројача 39; столара 30; ковача 22; ћурчија и пекарапо 20; кобасичара (сланинара) 17; бравара!4; папучара 13; месара и колара по 11; зидара, бачвара и опанчара по 10; лимара и рибара по 9; дунђера 8; колачара, чарапара и казанџија по 7; стругара 6; ременара, лончара, сапунџија и тапетара по б; теширџија, ужара, књиговезаца. стаклара и ножара по 4; рукавичара, седлара, каменорезаца, посластичара и гомбара по 3; табака, кабаничара, сајџија, асурџија (који кошареве плетуО пушкара, чешљара. ватаџија (који вату праве,) четкара и ситара по 2; тикача, молера. стригара (који чоју стрижу, углађују.) јоргануија и лулара по 1. Осим ових има трговаца, који стакла. камење и коже продају и који би се по томе пре међу стакларе. каменаре и кожаре уврстити могли. Од свију занатлија удружене су само сапунџије и од чести кројачи. Поред овде спомепутих заната и занатлија има још две штампарије; три парна млина, више воденица. сувача и ветрењача; две кречане-, више цигљана; и више Фабрпка, у којима се сирЕе, ракија и розолија прави. (Седнице духовне конзисторије) у архидијецези биће у ове дане: 21. марта, 18. априла, 23. маја, 27. Јуна. 18. јула, 22 августа, 19. септембра: а 1875 биће 16. јаиуара, 13. Фебруара и 10. марта.

(Ана ЈанковиЂ.) 105 годнна стара, умрла је овихданаовде у варошкој болници. (Сажижање лешина.) У данашњем друттву заподео се на више места бој против једне старе установе: против закопавања у земљу мртваца. Пцјетет (побожно поштовање) према покоЈ "нику увек је снажно помагао предрасудама ■ па и ова поправка у друштвеном животу тешко да неће у предрасуди на отпор наиКи. Општине знатних места као што је Беч. Грац, Хамбург, више крајева Швајцарске живо се заузимају за сажижање лешина: јер је доказано да је за здравље ужасно шкодљива близина силних и великих гробља;са економског гледишта је тако1;е корисније: јер осим што се земља. гробљу намењена, на друге цељи употребити може, отпада и онај силни трошак око сахране. који је особито код нашег народа у моди: ту су звона, ту рипиде, ту покров и мараме, ту параде и еванђеља, на онда даКе и шест недеља, па по године и година покојнику. Учени свештеници, који говорише на великом збору, који се рад тогауШвајцарској држао. доказашедаје иса верозаконс к о г гледишта оправдано сажижање, доказивали су да и морал не пати тиме: јер је млого светији спомен човеку кутијица покојниковог пепела него побусени гроб, у коме се гује у остатцима покојниковим легу: та тела нестане, те нестане. У Италији, предложи Ке се та ствар сабору на да је овај за целу земљу усвоји. Вто како човечанство иде колом наоколо : зарадова смо се снази паре кад се изнађе а данас се тврди, да су за њу стари народи пре три хиљаде година знали. И барутом се још Инђани стари служише. Па и мртваце су стари културни народи сажижали. (Дуговечна породица.) У Паризу славио јенеки Валдек огих дана 109. годину свога жавота. Деда му живео је 162 год., а он је веК двадесет први у породици. којије Ијеживео стотиниту годину. јВДр НОВА ШКОЛСКА КЊИГА. Ушла је у штампу а до који дан Ве изићи нова школска књига: Нрава и дужности угарских грађана ПО НАЈНОВИМ ИЗВОДИМА ншисао Стеван В. Поповић школ. реФерент. Књигу ову, која је намењена ученицима старијих разреда, написао је писац по позиву епар. школ. одбора бачкога. Цена јој је 15 новч. Продавцима уступамо 30°/ 0 рабата. с тим да они подмире поштарину за пакете. Шиље се за готово или рег Роз(;-Шс1таћте. Да се можемо равнати колико Кемо примерака штампати, молимо да се наручбине за 14 дана пријаве. Новци и наручбине шаљу се на А. Пајевића Фактора нар. штампарије у Н. Сад. који Ке књиге наручиоцима разаслати. 0ДГ0В0РИ АДМИНИСТРАЦИ.ЈЕ. Г. М. Косовцу. Меленци. Примили сио 6 Фор. као предпдату за четир ваша уписника. Г. А. Нинчићу. Јагодина. Од 5-ог броја посласмо све за Вас и остала три уписника. Прва четир броја добићете накпадно за кратко вревге док се прештампају. На остале приметбе одговорићемо доцније. Г. Вл. Марковићу. Митровица. Примили смо 4 Фор. и тако је као што велите.

власпик „8адрута за. орпокт нАРОднт пегампарију ". — тркјник : Иладан Ареенијевић.

Српска народна задруаша штакнарија у Новои Саду 1874. год.