Glas naroda

151

ВРОЈ 19.

,Г Л А С Н А

0 Д

ГОДИНА IV

треби своЈе .|укавство и наслони дев на уво. и извуче још једног црва и дунегана сто, дасесви увере. Ја се већ нисам могао више да уздржим, него се спремим на отпор заблудама и иразноверицама обманутих људи. Кад је Циганин и другог црва изнадио, рече, да има и треКи нрв у глави. не би ли још што откинуо од домаћина. Ја му његову намеру покварим и његову лах иредистим друштвом откријем. да се и они сви увзре, да исти црви нису из главе, него из дрвета. Обадва извађена црва лежала су на сголу мртва. не мичући се нимало. Ја упитам Циганина, за што је мртав црв? Та да си ти њега из ува извадио, морао би бити жив, али овај и један и други црв, виде се, да су из буи вог дриета извађени, и кад би овака два црва била у дететовој

глави. не би могло дете до сада ни живети и морало би одавно умреги. Него ја видим, да си ти накуиио из дрвета црви и метнуо неколико нод језик. нак их шанжираш у цев, и утуткаш језиком; но том дунеш на сто, каода је бајагииз ува. Лако је теби варати овај безазлен просг народ, али дођи ти мени. да вадиш црва. Ја бих те боље наградио. да не би више ником вадио. Ја бих тебиизвадио црва из главе, оног, који те наводи, да вараш свет. Друштво се на то ускомеша и ђини на Циганина. те би свашга било, да Циганин за времена не умаче. Кад нестаде Циганина, искуне се сви око стола. на почну да разгледају извађене црве. Одмах ми признаду, да сам имао пуио право, јер црви су одиста били из буковог дрвета, шго се нарбоље могло видети ио пави. која им је црна као сачма. II з 11 о д у н а вља. К.... ћ.

Б Е II Ш I Е.

37. (Горко млеко.) Који пут се деси, да је млеко од крава необично горко. па се носле та горчина пренесе и на младо масло (путер). што се нрави из таквог млека. Ј осталом млеко изгледа, као да се није ни најмање променило, даје много скорупа, а исто тако и доста млада масла. А и на кравама се не може ништа опазити, као да би им што Фалило. Та горчина у млеку траје који пут неколико дана. који пут онет неколико иедеља. Који лут нађу се у једној истој штали но више крава. на у неких је млеко горко. а у других није. Многи марвени лекари веле. да та горчина у млеку долази с тога. што се жуч у марве не излива као што треба. Неки онет мисле. да та горчина долази од туда, што се млеко држи у влажном, мемлавом, нечистом месгу. Најчешће буде млеко горко од горке крме. којом се краве хране. 38. (Бурмут) је потреба. без које свакако можемо бити. Дражи нам само слузокожу у носу, те ова више лучи слуза (бала). него иначе. На нослетку престаје и та драж, јер носна кожица отуни, иа не може више да осећа. 1'етко кад шмрчу бурмут снажни и чили људи, обично га шмрчу само слабуњави, који свакојаке згоде траже, која ће их мало надражити, потрести. Ти га обично и страсно шмрчу. Не може се порећи. да бурмут иначе и добро делује. Кад га шмрчемо, лучи нам кожица у носу више слуза, те се тиме стаје на нут, да не бацамо слуз из илућа (белих џигерица.) Али коме баш слуз

смета. ипак би много боље чинио. да иначе стане томе на нут тиме, што ће уредније живети, што ће оснажити и неговати кожу. Само онде, где тога не може бити и где се кожане може већ никако оснажити, ваља узети бурмута. Псто то важи и кад нас боле очи. Особито онима, који јако очи нанрежу. помаже бурмут. јер им хлади и крепи очи. Има их. који верују, да бурмут у1;е у мозак. алн то не стоји. Мозак је тако одељен од носа, да бурмут ни на који начин не може да досне до њега. Али бурмут надражи живце. живци ти иду у мозак. иа се тиме онда надражи и мозак. За то је бурмут мисаоним људима добродошао. Ситнији бурмут већма дражи, него крупнији. Од ситнијег узима се мање. од крупнијег више. 39. (Пуж као лек.) Жути слуз (бале) од црвеног пужа, што се налази на нутовима, унотребљује се као лек од великог кашља. Жути тај слуз добићемо. кад носпемо истучена шећера по пужу. Од тога треба давати деци свако јутро да једу. Добро чини тај слуз и оној депи, која пате од шкрофула или су јектичава. 40. (Чорба од пужева) врло добро чини у сухим болестима. Узму се 6 до 8 великих нужева, па се виљушком изваде ::з разбијене љуске. очисте се од жучи, добро усоле, на ситно исецкају, укувају у сатљику воде и мало чим год зачине. Од оте чорбе ваља пити свако јутро. Пријатнија је и још боља чорба. кад се с пужевима заједно кува и прекрупа.