Glas naroda

215

ВРОЈ 27.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

шећер има у соби много меласр, рђав је и удара на репу. Домаћица нека не кунује шећер, у кога се гдаве без врха нродају, јер то се обично ради кад меласа није довољно исцеђена. ШеИер не сме бити мекан, шупљикав, таман, мора се у води са свим истопити моКи. и мора имати довољно сласти. Ако ниЈе такав, онда има у себи још много креча или је смешан са другим логаијим шећером. Мало креча мора имати сваки шећер и најфинији, јер и у њему је од чишћења заостало. РаФинада (раФинован, очигаћен шећер)много је беља, тврђа н сјајнша од неочигаћена гаећера, од мелиса. Најбоља раФинада долази из Штетина. из Немачке. Ова се зове орловска раФинада. А како да се распозна прави инђијански трш-

чанн гаећер, од гаећера од репе, или како да се зна, који је гаећер од репе бољи, а који гори? Ево овако. Ваља узети прилично парче шећера, на га држати пред устима и онда увлачити ваздух, који иде кроз и око ш ћера. Тада ће се омирисати рена, особито ако се тај у уста увучени задах мало у устима држи, пак онда кроз нос испусти. Или се може и овако радити. Истопи се шећер у води, узме се гутљај у уста, држи се ту неко време, па онда се ваздух из у ста пропусти кроз ноздрве,итадаће се осетити особито досадни мирис мелиса од репе. Добра раФинада не мирише на репу, апотнуно чисти шећер од репе (војега нигде нема ни у Фабрикама ни у трговинама) са свим је раван инђијанском шећеру. =

0 К У

II А (Наставак.)

Њ У.

Да видимо сада, како и колико помаже куиање, да се развије зној и да се испарава човечје тело. Кад хоћемо само да нам је кожа чиста, ондаје са свим свеједно, купали се миили нрали тело:оба иута ћемо постићи оно. што желимо. Ако иак хоИемо, да нам вода иначе буде од користи. онда није једно и исто, да ли ћемо се купати у води или ћемо само прати тело водом. Већ је од пре било речи о томе, како се човек непрестано купа у ваздуху. Кад човек из ваздуха уђе у воду, онда се тиме много гатогата промени. Вода је тежа од ваздуха. Притисак воздуха нанагае тело обично је толики, колики треба да је. Кад се ваздух нрореди, н. пр. кад се пењемо нависокебрегове, онда притисак тај постане сила слабији, иа ако су брегови врло високи, онда се толико зноји и испарава нагае тело, данас нодузме и крвав зној, да нам крв појури из десни око зуба,из носа и из очних капака. Кад гушћи ваздух прит::скује нагае тело јаче, него ређи ваздух, онда из тога излази, да ће вода, која јо од сваког ваздуха гугаћа, јога већма притискавати нам тело. у води ће нам онда дакле лакгае бити, него у ваздуху. Да је то збиља тако, може сечовекиајбољеуверити, кад узме каду млаке воде, па седне у њу, да се купа. Осетиће на своме телу, како га воданоси и диже. Кад спусти руку да на днокади, паје онда нолако дижегоредо новргаине, осетиће, какому рука лако иде, како ту не треба никаквогнапора. Акад одмах за тим покрене руко даље изнад воде, осетиће, како је рука чешка и какомишиМи треба да се напињу, да је подигну. Човек са свим лепо и комотно седи у тврдој кади, која би ипаче, кад ие би било у њој воде, страхота нам нажуљила тело,

особито ако смо јога мршави. Дакле за то, што је вода тежа од ваздуха, тело наше постане лакше, него гато је иначе у ваздуху. Кад се човек јако напрезао и уморио, онда се може десити, кад легне на иостељу, да осећа, како му је рука тешка као какав камен.Такавчовекнајбоље ће осетити, како ће му у млакој води бити сасма лаине. Али вода не утиче у томе само на нашемишиће, те да нам тело постане лакгае, него утичеинакожу и на знојне жлезде. Како то бива, одмах ћемо видети. У обичном животу нам се чини, као да нам је тело састављено из самог чврстог градива и да само овде онде имано телу и негато воде. Кад се из ближе иснита, онда се види, да је у истини са свим друкчије... Кад испитамо све саставе човечјег тела: крв, месо, кожу, косу, кости, нокте и т. д. онда ћемо видети, да од сто Фуната ииа само тридесет Фуната чврс-тих саставака, а седамдесет воде. Ко у то не верује, томе ћемо само ово да напоменемо. Деца у нрвом добу свога живота не узимају нигата друго, осим материна млека, па ипак им тело при крају године буде трипут теже, него што је с почетка било. У сто лотова материнамлекаимају деведесет лотоваводе, а само десет чврстих саставака: сира, масла, шећера и неких соли. У истини је човечје тело скроз и скроз напојено водом, које има у свима његовим деловима. Вода се та непрестано мења, што се истролпг, то се кроз кожу испари, кроз нос н уста издише, мокраћ м избаци, а јелом и пићем долази нова вода у