Glas naroda

БРОЈ 32.

У НОВОМЕ САДУ, 11. АВГУСТА 1874.

Излази сваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву, а претплата и огласиА .ПајевикууН .Сад.

ГЛАС НАРОДА.

ГОДИНА IV.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осаа месеци . . 2 » на четир месеца . 1 „ за Србију годишње 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ ПЛАћА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАЕЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАЕИ ИУТ. ЦЕИЕ СУ ЗНАТНО НИЖН ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ. ЕОЈИ ШТО ЧЕШНЕ ИЛИ У ШТО ВЕКЕМ ОВИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

М У Ж II Ж Е Н А.

Али не само јаловост, ве! и рађање болесне деце штети читав народ и приправља му извесну пропаст. „На млађему свет остаје," на аво је омладина којег народа гњила, отрована и болесна, онда је јамачно, да за кратко време не Ее бити радне снаге. Замислите, колика је мука око одгајања и васпитавања и здраве деце, прорачуните труд и новац савесних родитеља, тпто око деце нотроше, па Еете се брзо уверити, да се и најокретнији људи морају добро упети, из све снаге радити, да само тој дужности одговоре. Додајте сада томе још и болест, са свим својим незгодама и неприликама, па се онда упитајте, је ли лако отхранити децу „до коњица и до бојна конља." Али сав тај терет лако се заборави и радо се ее сноси, кад уроди добрим плодом. Ниједна мајка не ће пожалити, што је толико брижних ноЕи пробдила зарад свога детета, само ако га здрава и жива за собом остави; ниједан отац не ће се сетити зноја, што му је с чела текао, кад се у борби живота борио за опстанак и напредак свој и своје деце, само ако своју децу усреБену види. Ништа им није тешко, што се деце тиче, а срећа њихова је само у деци њиховој. Замислите сада таке ваљане, брижне и савесне родитеље око болесне деце. Сав труд, све имање, па и сам живот свој радо и весело жртвују око трошна, гњила тела. и т.о само за то, дапослеимају за ким кукати. Отхране га бригом, негом и сузама својим, потроше и „црно испод нокта" за здравље дечије, па и ако дорасте до човека, оно је туга већа, кад одрасла сахране. Куда је сада њихов труд, где је наплата за непроспаване ноћи, где је камата за потрошен новац, где накнада за потрошену снагу. Сва срећа, сва прошлост и будуКност њихова сахрањена је у гробницу са децом њиховом, а што је остало, не вреди ншпта ни за њих ни за друге. Снага и весело прихватање за посао, гине све више и више испод вечитог туго-

вања, а несреЕа им омрази свет и друштво људско, па не прође дуго, а код њих се претворила љубав у немилост, саучешће у злобу, уеталост у немар, нроизводна снага у беспослену изелицу. Једном речју, народ је изгубио овим читаву једну породицу. Да махнемо сада родитеља, на да се окренемо самој деци. што им је по родитељском греху или болести клица самрти у недрима и крви. Сваки олрастао има двојаку дужност: нрвупрема себи, а другу према породици, племену, општини, народу, држави и целоме човечанству. Прву мора испунити, а да може испуњавати другу: о себи се мора бринути, да не иропадне, а да се може побринути, да му на прим р народ напредује, да он томе напретку помогне. 0 себи се брине сваки честит човек радом и трудом својим. било то ратарством, занатом, вештином ил' науком, а нретече ли му и преко тога снаге и средстава, он Ке као честит човек и по срцу и по дужности својој, нрихватити се и посла општега, дакле ствари општинске и државне. Да како да не могу у тој струци сви једнако. него сваки по својој снази; аш сваки, који хоће да заслужи име човека мора манајмање помоћи општем напретку. Ко се тек само о себи брине и за себе живи тај је нижи од животиње, јер и у ње има нрилика, где се тај исти осећај јавља, где се љубав и иожртвовање премаврсти и племену показује. А како стојимо у тој ствари са богаљима и болесницима од рођења? Какви су они члановиплемена, општине, народа и државе? Оно је доиста жалосно, али ко истину воли, тај мора признати, да они нису болесни за себе, него да су болест и терет на телу целога н.чемена, целе општине, целога народа. Не болују они сами, него цела околина њихова, повећи делови народа једног, а тиме наравно и цео народ.