Glas naroda

300

ВРОЈ 38. „Г Д А С Н

а Херцеговка оиет са којим Србином из друга, даљна краја. Замислите сада још коју важнију ствар. Замислите сада каку разлику, што још дубље засеца у породички живот, него овако ситни, незнатни обичаји. Сетите се народности и свега, што уз њу иде, па вере и свих оиих освеКених обичаја, што их се честито срце никада не одриче. Језик и вера, то је управо васцео дужеван живот проста, необразозована човека, па дирни у то двоје, дирнуо си га у живац. Образованом човеку је томлого маље, али не верујем, да је игде та?о јака духа, да срцу заповеди, дато двојесасвим прегори. Највећиљуди, највеЕи духови нагињу свим срцем оном гласу, што их је у колевци успављивао, сећају се онога бога, што су му име као деца муцали. Вере су дакако све једнаке, већ потоме, што су вере, не осведочења и истине. Да су истине, не би их било више, јер о једној ствари може само једна истина постојати. Исто су дакле по нарави својој, а разноликост њихова истиче изјустанова њихових. Поред установа цркве и вере иду опет разнолики обичаји и навике, па се човек с њима роди и одгоји, те му после пређу у крв и нарав његову. Од тога се после тешко отрести, ма се уверење како променуло. Увек ће у њему остати клице онога првога семена, па баш где се будена њујаче нагло, онде Ее се јаче одупирати. Од туда и долази, да сесвоји уту^инивећмасвоје и боље држесвога него што би међу својима. Наравно да временом и то мора малаксати. По овоме су дакле и вере некака врста урођених и пригојених обичаја, те сене дају лако сломити. Да су уверења и назори, би се људи пре сложили, јер кад тад морало би се доћи бар близу истине, а истшш се сваки иаиетан мора поклонити. Што је код ових обичајајош важније тоје светиња њихова, у коју не ће ни сам човек да дарне, а камо ли да пусти да други у њу дира. Виделисмо како јесложити мужа и жену из разши крајева и са разним обичајима и навикама. Узмите сада разлику у тим важним и светим обичајима, узмите разлику у вери. Сложите н. пр. православнамужа с римокатоличком женом. Данису јаке нарави, да обоје радо попуштају, паће ретко бити среће и слоге између њих двога. Ма како се чували, ма како једно другоме у томе угађали, опет ће бити тренутака, где ће увидети, е се њих двоје разликују, е нису једно. Он ће за њезину љубав и заборавити који свој светац и обичај, она ће | њега ради што и иротив своје воље и навике учиI нити, али је то силом и никада од срца. А још ! где није тако? Како јемужу кадна велики светац

А Р 0 Д А." ГОДННА IV

из цркве и богомоље кући дође, а код њега се кошуље перу? како је младој нашој девојци, кад се уда у католичку кућу те ине зна дајој је бадњи — дан, богојављење и т. д.? Не осети ли онда она, да је самохрана, да су сви други у кући своји а она туђа? Па све се то још некако ноднаша, само кад није деце изтакогаспоја. Где је итога, ту јејошгорих неприлика.Тујесвађе за закон дечји, агде је унапред одређено, онде опет није права васпитања, није целине у васиитању. Ако суједне вере, виде од оца или матере, да има и друга начина веровања, који се разликује од онога, на који се они упућују. Невино детешце не уме да си протумачи, за што и мајка њихова незна молитве њихове, што се и она не крсти као н они, па ће увек остати у сумњи. Разликује ли се вера међу самом децом, онда је свађе и ревнења, пато може— далеко да иде. Хоће каткад да омрзне брата и сестру, оца и кћер. А сами родитељи? Њима се чисто чини е им нису права, рођеиа деца, ако нису оно исто што и они. Хоће ли се католичка мајка радовати сину, кад јој буде приповедао да је уцркви читао апостол? НеВе ли православан отац уздахнути, кадму рођена крв по1;е накризмање. II најразборитијега текнуће ма иајмање, а онај у гога није срце јаче, хоће се и покајати. Прелаз из једне вере у другу не вреди млого, бар за првих времена. После је наравно да ће време учинити своје као и код других обичаја и навика, али би то било и без прелаза. Оно се само свету на очи одриче човек онога у чему се нашао, можда баш против своје воље ализа хаену, а у срцу ће остати увек тај, или ће тек временом и околностима наћи се у другоме. Прелаз је управо доказ слабости и несталности човечје, и ја бих увек рађе нравдао онога, који се чврсто држи дедовске вере и навика него онога, који ио хатару мења опаклију. Дакако да ја овим не ћу да речем да је баш увек невоље, ако се узму двоје разне вере. Има где то баш ништа не смета срећи кућевно) и породичкој. Људи који мање осећају а више мисле, држе те разлике за ништа или бар за слабе, а да би могле норушити склад у два, иначе једнака и сложена карактера. Ја истина не мислим тако, али ни то, да вера треба да нас дели све ако је све друго сложно и прилично. Главна су друга својства и особине, оне утичу свакп дан на живот, по њима се ваља равнати и одњих ће зависити све друго, а вера се истиче само каткада, и то као обичај, што га време може изгладити. Ово особито вреди за образоване људи, који ће знати оценити вредност тих разних разлика. Мање јеако сежена шаком