Glas naroda

ШЈ Б.

У НОВОМЕ САДУ, 30. ЈАНУАРА 1875.

ГОДИНА Т.

Е зјши сваке недеље на читавом табаку. Претплата, огласи и до писи пхаљу ее уредништву „Гд. НаР°Д а V Н. Сад.

ГЛАСНАРОМ

Цена |е лиету: на годину з Фор. на осам мееецк . . 2 ,, на четир месеца . 1 „ за Србпју годишње 4 ,,

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГДАСЕ ПДАЕА СЕ 5 НОВ. ОД СВАКВ ВГСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, ЕОЈИ ШТО ЧЕШћК ИДИ У ШТО ВЕЛЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ОПАДАЊЕ ЛЕПОГ ИМЕНА ТРГОВАЧКОГ.

Код прилика, које се у нашој трговини сваки дан у већим па и мањим местима догађају хтети затворити очи, да их невидимо и Кутати о њима значидо би не бити пријатељ и читавом стадежу трговачком и народу из кога је поникао и с киме живи и ради. Није ништа ново, да лепо име трговачко све већма и већма опада, али је ново да се то у јавноме лиоту каже и ми, изноеећи на видело ту немилу новину, чинимо то тога ради, да би се, пошто се каже какав је бол, нашао искуеан лекар, који би из корена зло искинуо, ми ћемо пак за времеса кућном лекаријом послужити се. На жалост морамо одмах приметити, да баш са оних од којих се бољем напредку надамо лепо име трговачко, са млађих трговаца, опада. Када помислимо да су некада лакше краљевине него трговачке Фирме српске падале онда с болом у души морамо додати, да је садање зло заиста тако, да се не може ни часа почасити а да се лечења недати, па ма се лекару и опорим вредљивим речма плаћало. Истина да је и овде прво оружије за обрану: зла су времена, али се непита сада како ћемо се бранити него како ће се лечити, јер нико нас и ненапада. Да би се боља темељно излечити могла нужно је да се зна узрок бољи. Ми велимо, да је најглавнији узрок, узрок коме смо ми сами криви, те га и сами исправити можемо, наше прецењивање еамога себе. Трговачки ред данас стоји тако исто као и Маџарска држава. Хоће се да смо чувени и ввжни, зидамо велике куће те заузмемо најлепше просторије, које би највише кирије доносиле, држимо златне хинтове, шарене слуге, наЦИФране куварице, собарице, слушкиње, и дадиље и ма да су све четир таке да би на аима орати могао, најмљујемо праљу и дајемо, да нам се прљаво рубље из куће носи, Ту треба понети, ту треба појеети, ту треба аоваца а кад се нема, кад се толико незара-

ди, колико се потроши онда место да емањујемо трошак а повећавамо зараду, ми пра" вимо дугове, да подмиримо, што нам Фали Мањак се гомила и напоследку нарасте то-' лико, да се нвзна куда, као сада м&џарски државници. Но држава није семо тих државника него је народна. Народ ће патити ако држава пропадне те народ неда држави да пропадне, но устане одагна те лоше државнике, али то трговац неможе учинити, јер би морао сам себе одагнати и образ доле а женино име горе. Ми и опет понављамо, да би ово прећутали, кад би било речи о трулом расту, који се нагао да падне, ми би пустили нека од њега ђубре будне, јер труо ни за ватру није, но овде је реч о зеленом стаблу о шибљици, јер прилике, које се пред нашим очима последњих дана десише, показују, да је зараза, која обара лепо име трговачко, највећма међу млађим трговцима овладала и даје већ и на будућност на подмладак наш прелазити почела, Само некајс за око, само белу огрлицу ма кошуља и црна била, то је правило, кога се држимо сви данас а понајвише трговци. Овде мислимо на трговачки бал, који је приреди га овдашња трговачка омладика без разлике народности у корист болници својој. Ма да невврујемо, да су чланови те омладине, позивајући на бал молили по кућама да што елегантније, светлије, на бал дођу, и да су многи тако и дошли ипак опреиа за бал на коју сескоро полак онога потрошило, беше тако скупоцена, да је била на подсмеј, што се добило,цели, ради које се бал држао. Ми просимо у рукавицама. Оиротиња смо треба нам доста помоћи а гледимо да што мање буде. Нека нам се опрости израз, али разметање наше доликује вам, као самур калпак на ћелаву главу. Рећи ће нам се па ниеу ту сами Орби, али ако се други даве зар и ми морамо за њима, (Свршиће ее«)