Glas naroda

36

ради, јер с тога што је Матица у Н. Саду, не само да је морална него и материјална корист баш на)више Н. Сада. Даље је узрок и то што су се појављивади неки штркови — мироносци и гл&дидо« вићи, те под видом тога измирења нападају народну странку и разоравају је, а шире "туркоску." Мирити се има смисда са људима, који су то из незнања то по своме животу и уверењу, конзервативци — ултрамонтинци ■— натражњаци, ади нису се никоме ни за што продали, с тима се треба мирити и обавештав&ти, као што је н. пр. бијо мој стари пријатељ Васа Димић из Ороеламоша свештеник, пак кад се обавестио и уверио о штетном раду туркоса ва свој народ и опстанак и будућност његов, он се отресао туркоса, и видили смо да није било после жешћег и ваљанијег псборника народне странке, те мује тако леп спомен м ® ђу браком остао. Држим да ми мој пршатељ и његов честити син не ће замерити, што овде нашу старину споменух. А на против покушавати и изводити нека тобожна измирења са људма, који су познати као продане душе, то ћемо увек дочекати да она народну странку изиграју, јер продане истом залечу кад већ осете да су малаксали, да су скоро прег&жени, онда траже измирења и лажу покајање, — а наши мироносци и гладиловићи, неки из глупости и добре воље и неки из својих рачуна, —■ одмах стану полутанство и измирење проповедати, а сотам лабавост у нар. странку уносити, — та ни Христое није полутанио са својим начелима и науком, — боље је да исти гладиловићи и мироносци, који и онако век тајом симпатишу са туркоси, оду к њима јавно, отворено, негоданам народ трују и обмањују својим лажним положајем. Та ено нам примера у самој повесници Богочовека спаса и учитеља рода људског Исуса Христа. Апостол Павле био је испрва најжешки гонитељ Христов али кад се уверијо о истини и важности његове науке постао је највећи поборник и са разширеним рукама примљен је у дружину ученика Христови, у којој је до смрти најваљанији раденик бијо. Али на против Јуд} Искаријота, који је за корист — за новац свога учитеља издао, оставише и презреше сви апостоли и сва дружина њихова, не мирише се — не полутаниш« се — него га одлучише од себе као чивути своје шугавце и краставе — ,,прокажене" — те сврши како је заслужио обесио се сам.

Чудно је то да су баш Буковчани подали се за ору против Матице ерпске, али кад узмемо у обзир што је моја маја мвни о Буковцу приповедала, нисмо се од њих бољем ни надати могли. Моја је маја била близу 70 година, арод са ПапФијом, пак док је млађа била ишла је у Буковац, а кад смо је ми деца једном запитали „зишто мајо сада неидеш у Буковац, и зашто је тамо тако велико блато." Одговорила нам је ово: На Буковац је као и на Карловце Бог заборавио, зато је тамо блато. Кад је свети Петар ишао по земљи и учио народ, сусретнеее једанпут са маторим ђаволом, који се као калуђер обуко, ђаво поче обраћати св. Петра да остави Христа пак да пређе на ђаволску страну, обекавајући му свака блага и уживања на свету. Свети Петар одбије ђаволску понуду, велеки, неку за то да теби пређем кад више ништа немаш. А ђаво се почеше по глави и рекне, „та имам још нешто али то ти не могу дати оставио сам за свбе, то ја волем." Свети Петар постане љубопитљив да види, шта је то Даби тако мидо, пак му рекне, „но па ти баш не мораш то мени дати али само ми кажи кажи шта је, па можда ку се онда предомислити шта ку радити." Ђаво се дуго неккао пак напоследку рече та знаш то су Ср. Карловци, Буковац и Лединци, сакрио сам их под — —- јер ту су таки људи да ја ту увек могу по коју мени продану душу данаместим даих гули и заводи. Свети Петар се на ово насмеје и остави, и оде да покуша да спасе та места од ђавоХа, али само је мало у Лединци успео а из Буковца и Карловаца морао је утеки, ето дакле видите децо, и ја би утекла из Карловаца у које боље место али не могу као св. Петар, а у Буковац шта ку кад су као и Карловчани. Лединци су се измакли ђаволу , јер су у више прилика показали свест и поштење, — у јавним народним стварима, али , над Карловцима и Буковцем још лежи ђаволски реп Та у Карловцима и Буковцу — код толиких попова — школе су комуналне. И драги читаоци нека ми опросте што им сада мешто обаканог директора новчаних завода ово написах јер нисам ја него опет ђаво крив. А народној странпи би желијо, да при идукем избору земаљског посланика неискуси штетне посљедице полутански гладиловика и мироносаца — као сирота Матица. } П I I I м ЈСЈ