Glas naroda

БРОЈ 6.

У НОВОМЕ САДУ, 5. ФЕБРУАРА 1875.

ГОДИНА V,

Ивлави сваке недеље НП «■ Ц (Мк ШШ т ШЊ Ш Ш Цена је лиоту: ГЛАС НАРОДА. ЛСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОШ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАОЕ ПЛАНА СЕ 5 НОВ. ОД ОВАКЕ ВРОТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ ОУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧВШВЕ ИДИ У ШТО ВЕЋК.М ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ. ОПАДАЊЕ ЛЕПОГ ИМЕНА ТРГОВАЧКОГ. (Свршетак.)

Нама Је познато, да и то што горње куке врдо лако кредита дају навода младог човека да брзо и много узима на кредит, нама се и то чини, да новчани заводи нису у многој прилици на добро него на зло свету: шта ми је стало, кад дође тврмин да горе плакам одем и узмем из шпаркасе и банке баш у очи термина, али и банка и шпаркаса не дају на вечито него на термин, па ако т« једаред и продуже, то је још горе, кад година и радња не пође на боље. Све оу то прилике, које руше трговину, која нема са стране подупирача. Лако је оном, који поред трговине има још сто двеста ланаца. Али не би ни он ти сто двеста ланаца имао да је живио, као што се данас живи. Још хрђаво дејствује на младе трговце, што је данас не само престало бити ерамота пасти, него се онај, који је пао исто тако поштује, као онај, који чврсто стоји, јер се свако боји да и њега неће то исто сутра снаки. То је узрок што смо скрстили руке па чекамо суђен час, изговарајући се, да је то време собом донело, али време доносн и снега и леда и опет некемо да пустимо да се смрзнемо, него ако и немамо дрва да загрејемо пећ, ми ходамо брзо по соби или пољу и угрејамо се. Ако и јесте данас, да се већма поштује лепа хаљина него лепо име, али опет чувајмо своје име већма од хаљине; јер хаљина ако се упрљадасе очистити или новакупити, али име никада. Истина да се незадужују само трговци Нвго још те како и чиновници и занатлије, али ови никада не могу тако пропасти као трговци. Чиновнику се одбија треКина од плате а служба му се не одузима, з&натлији узми алат, још му руке ниси узео, али трговцу је све и сва кредит; је ли убијен тај, свршио је ра трговином, бар на своје име,

Швиндл горњи занео је и нас, Министри и великаши беху швиндлери у Бечу и Пешти, они се довијаху у сваку руку, али дође „крах," пуче и чу се на све стране света, Ове се то било попело на велико, па онако ја и пало дубоко, повешаше се, поубијаше, поскакаше у Дунав и т. д, Оеди најпре у дољнем спрату, док не направиш поуздане басамаке у горњи; ако и паднеш при земљи, разбићеш само нос, и мало воде па си се опрао; али кад с горњег спрата паднеш ту си одмах врат скрхао. Ми смо већ искусили да су ове наше речи многог заболеле, јер нам се и претњом и готовом осветом на њих одговара, али нека мисли како ко хоКе, и нас заиста боле, кад знамо да има случајева, де су од пет шест браћа трговаца, де најстаријем тек 30 или нешто више година има, њих троица четворица пала и токолико са туђе толико и са своје кривице што трговаше без рачуна, што гледаше на то колико ко троши а не колико има. Зло је оно наше, зашто да је он бољи, трговац он трговац ја; али најгоре је оно: и мој је муж трговац као и њен. Омладина трговачка разиће се данас еутра по свету српеком, по нашем народу, дух, којим је старији њени нападају опасан је и по њу и по народ. Промишљен испланиран рад с рачуном на сваки несрећан случај, учиниће да ће Фирма трговца Орбина бити јача од сваког олуја а не да је тија поноћ обара, Нетражимо више овим редцима, него да само двоица троица после неколико година кажу нам: љутили смо се на ваш чланак, вратили смо вам лист натраг иизгрдилисмо вас, али емо се узели на ум и — сад вам хвала. Оканимо се обманвј докле је још за времена, неморамо бити великаши будимо само ВДи.