Glas naroda

ров или кнез и кмет. Ако се деси, да ексеквент чини покора ту солгабирова и кнеза на одговор. Па ако им ништа не можеш учинити, а оно бар да знаш, да су они криви и да им недаш, да се праве лепи. При ексе куцији нема онај пандур или сережан слушати ексеквента него солгабирова, кнеза или кмета, и ако и може по аакону екзеквент, кад су они задржани сучим и без њих водити ексекуцију они треба да гледеданавек иду с екзеквентом, или бар ретко да изостају. По §. 36. поменутог закона узима се у залогу само онолико колико треба да се дуг наплати, То одређују проценитељи, којих навек двојица мора бити при сваком узимању залоге. И ту дакле нема ништа екзеквент да звони. Проценитељи су заклети, па ако немају душе, ви их други пут не бирајте. Још је и газда дужан бити при узимању залоге, а ако он није код куће онда се узму још два сведока. По §. 37. треба најпре новац да се у залогу узме па после аренда или кирија, коју има ко да добије и о томе се имају известити арендатори и кирајџије с тим, да они одговарају за залогу. Ако пак нема тога онај, који је порез дуж ш, онда се узимају покретне ствари, које св дају лако у новацпретворити, и то таке ствари, које кад се продаду неће се ономе, које порез дужан, начинити никаква штета, него управо толико изаки, колико за порез треба, и имају се оне ствари у залогу узети, за које сам дужник каже да се узму, предпостављајуки, да се те ствари лако продати даду. Код Ердучанина дакле рађено је против

закона. Кад он сам нуди коња или 20 мерова жита, то је требало и узети. Али Ердучангга је крив, што он није то нудио онда кад је залога узимати, кад је Фвндован, него кад су пошли да Фвндованв ствари продаду. Дакле пре него што падне човек у руке самог ексеквента, а то је пре лицитације нека солгабиров, кнез и проценитељи законасв држе и по правди раде, јер за то само на њих пада кривица. Ако још није било прошло 15 дана од како је залога узета, онда је по §. 44. властан кнез ивдати залогу, кад се плати дуг и трошак због ексекуције. Ако на пр: Ердучанин није сав дуг него нешто или скоро све одплатио онда по нашем мишлењу према §. 36. требао је ексеквент само онолико оваца узети, колико му је нужно, да се подмири дуг и трошкови. Али кад узмемо 14 комада оваца као целину, онда оне вреде више него 5о ф . а. вр. а по закону о ексекуцији §. 48. сме се једна ствар, која вреди вишеод 50 ф . а. вр. само онда на лицитацији продати, кад се најмање три четврти онога дибије, колико је ствар процењена. Вакон истина каже, да једна ствар мора вредити најмање 50 ф . Тиме су ексеквентовој самовољи отворена врата, али ту онда треба држати се §. 39. и понудити, таку ствар, која се несме на првој лицитацији за багателу продати, што би био коњ Ердучанинов ако вреди више од 50 ф , те би се до друге лицитације, на којој се смв и испод 3 четвртине вредности продати, мас које странедошло до новца и ствар одкупила. (Свршиће св.)

НРИТЕЦИМО У ИОМОћ СИРОТИЊИ!

Село Дабашница у Лици, подпада сада под обкину Срб, лежи у једној низкој долини, обкољено са каменитијем брдинама, и високијем планинама тако, да кола с ниједне стране у њега прићи немогу, а једва се и пјешице уђе. Ту се заклони неколико србскије породица, још у оно вријеме, кадно азијатски дивљаци грозно нападаше и гњечише наш поражени народ, па до данас разплоди се то селце и век броји 550 душа. Кроз више од један вијек није имало среке, ово пучанство имати своје цркве, а подпадало је под Сувају, која је даље од 3 сата лежала, па кад је зима, па велики снијег и лед, како је то обично у овијем приједјелима,

онда је више мјесеца пролазило, да нити су исти становници могли у цркву, да чују службу Божију, нити је дотични свештеник могао књима, те тако је више дјеце некрштене, а и мртваца без обреда црковног закопано, па и таковије догођаја бијаше, да ђекоји момак али дјевојка, први пут у цркву долазише, и то на вјенчање. Тако је то ужасно стајало са црквом, а од школе није нити спомена било, тек у другој половини овога вијека почеше се дјеца узимати у школу, и то што се сјетити можв, бијаше свега до најновији доба, седморицау школи у Србу, ђе сиротиња недопусти, нити једноме науке продуљити, тек четворица нау-