Glas naroda

ВРОЈ 20.

У НОВОМЕ САДУ, 15. МАЈА 1875.

ГОДИНА У.

Издазм сваке седмиде ЦННН ЧИ^Р М 4Нк ЧРЧР А ЧИк 'ННР Ш Цена је листу: читавом табаку. н Ш ШШ Ш I | Д II В Ш МШ на Г °Д ИП У 4 фој Претплата. огдасии до- ■ II В ВК М® 1>Р ж I II пк на по г °Д ип е ■ ■■ 2 „ инси шаљу се уредииш- И II ШШ I I II ув I Д И Ш Н шПЛ на три месеца ■ 1 » тв у и Гл, Народа у Н. Сад. Дћ чРАаиАтав ■■■ВН за Србију годишње б „ ЛИСТ ЗА НАРОДИ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ,

ИА ОГЛАСЕ ПЛАВА С® 5 НОВ. ОД СВАКЕ ИРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕИЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШВЕ ИЛИ У ШТО ВЕћЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

ПРОНАСТ НАРОДНОМ НРАВУ.

У Еарловцима од дуже времена договарају се егшскопи наши о томе како Ее оно, штоје народуу школи и пркви права и слободе дато одузети му се. Званично о томе истина нема никаквога гласа, али кад званичне „народне новине" хрватске казују, да еписконима није по ћуди да црквене онштине буду темељ школским и црквеним пословима, да се боје, да учитељи и свештеници не зависе од општина, и да треба да се поруши устројство саборско, онда чисто знамо на чему смо. А кад из Карловаца у чешком листу „Политици" а из Пеште у бечком листу „Преси" то исто пишу, онда видимо да се све три стране, којих се српски црквени и школски послови тичу, у једно коло ухватиле, да су се њихтроицана једнога, Загреб. Пешта и Еарловци, влада хрватска и маџарска и калуђери — на народ српски дигли. Ко ће тој сили одолети?! Али није нам жао на владу ни једну ни другу. Они нису влада једнога народа, Они имајуда сеобазиру на толике стране. Али за кога се отимају наши калуђери, чију корист они имају пред очима, за кога раде они када народу своме отимају Богом, вољом саме светле круне и пристајањем владе веП дана права о самоуправи у школи и цркви. Имадули они пред очима, да слобода, коју дајем једноме пароду не буде на штету другоме народу. Је су ли они заступници више народа, јесу ли они калуЈјери више народа V сада када су се Романи од јерархије наше оцепили, а Грка № Бугара у Патријаршији карловачкој нема и за кога отимају комад из народне руке? За кога? За себе. Баљда не за оног, од кога га отимају. Али ненукни од чуда и једа, кад ти оци нагаи на то одговарају: Та безумни, за вас се ми бринемо а ви слепци то не видите, и ту се одмах стане ређати, како се ово Догодило у овој оно у оној онштини све, што год се зла зна, све се то наниже на једну жицу, а дода у ио дана са орзованком свеКом тражиш не би но њиховим речма у општинама ни труни нашао, 11 а тек епархијске скупштине, епархијски одбори,

нове конзисторије то све не ваља. ту нико ништа неради. А ко је крив што се неради? Загато се утемигаварској и карловачкој дијецези за две три године није сазивала епархијска скупгатина. Како ће пртити једна воћка, кад баштован, коме смо је поверили, не самонезалива је,негоје раскопаваи жилејој подсеца. Чудимо се зашто хође да пропадне епархијска установа. А ко је још дао курјаку да му чува овце, и тражио да их недави? Ништа није савршено, куд ћете слабија створа од детета, али нека се ово и поболе рођена мати не ће га за то бацити. него ће прионути, да га излечи, да га оснажи. Нека није у склопу епархијских скупштина и опгчтина све добро, али не треба одмах читаву машину бацити кад се даде помоћи, ако се једна чивија домете. или једна избаци. Правда иште, да онај, који плаћа, који издржава све. и зна за све, да он не буде само аргатин и да куца новац а други да држе руке у његовоме џепу, она иште да он буде и господар и ортак у нослу ономе. де је свој новац уложио и који га се тиче. Истисне ли се он, истисне ли се народ из управе у епархији и општини, укинули се епархијске скупгатине и опгатине онда смо се вратили, де смо пре били, онда смо догали до онога када се рекло: подај и не питај куда и нашто иде, онда смо постали на ново деца, која никада не могу доживити, да буду људи, да буду пунољетни. Каже се нисмо дорасли, ни смо дозрели за то, да сами собом управљамо, морамо на ново под тутора. А загато да нисмо дорасли, а каде ћемо дозрети? Кад нас они, који треба да нас негују у главу туку како да не закржљавимо? Нека дакле они, којих се тиче за времена промисле куда су потегли! Ако је од власти њихове нешто и одузето, није толико, да они морају угинути. Ако сам и одсекао змији реп он ће зарастити, али ако ми син од уЈеда змијина погине, ако народно право у цркви и школи пропадне, онда јамачно: докле ти гледиш твој одсечен рен ија мога сина гроб, дотле међу нама неће пријатељства бити!