Glas naroda

БРОЈ 23,

У НОВОМЕ ОАДУ, 7. ЈУНЛ 1875.

ГОДИНА

излази сваке седхиде нпј нрнв » ЛШ ■■■В В ШвШ Ш Цена је листу: па читавом табаку. Н Н зК ДВ 0 | I I Шк 1111 ■■ Шк на годину ..... 4 $ор.

Р711Р ПДПАНД Нретилата. огласк и до- В ■■ Ск Ш Шгјр ВШ ■91 В ■■ П на по године ... 2 писи шаљу се уредпиш- ■ Ј ■ ЈНв ■ ■ II шВ ■ 1111 ВШ на три месеца . 1 тву иГл. Народа у Н. Сад. Ив ■■■Н%8 Шш»1в4 ЧШг М|шАа за Србију годишае 5 ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ВА ОГЛАСЕ Т1ЛАПА СК 5 НОВ. ОД СВАЕЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛА0Е, КОЈИ ШТО ЧЕШћЕ ИЛИ У ШТО ВЕЕЕМ ОВИМУ ИЗДАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

II Р 0 Т И В ПИЈАНСТБА.

У Галицији је овладало тако гмјанчење. да су свештеници морали употребити поред придика и заклетве у цркви да се народ одбије од пиЕа. Читаве процееије су прављене, игало се с литијом од једног места до другог и пред светињама, које народ поштује, заклиљале су се и проклињале су се читаве гомиле, али бадава, 1двола т ЧО века са свим истерати, кадар је био Христос а његови учитељи текга мало поплаше. те се примири, нобегне од крста у један крај, да носле тим веБма стане беснити. Позната је приповетка, како се Миша заверио, да неће сврћати у крчму, па како је отимице ударио оним сокаком де их највише има, те кад је до првог дошао, а он зажмурио, па се захукаои јуначки прошао поред једног па тако и поред другог и трећег и кад је то учинио, а он се задувао као да је лађу вукао. те стао да се одмори и онда је сам себи овако рекао: е Мишо брате. баш си јунак, ајдемо сад кодПере да ти платимФракл ракије, баш си заслужио. Отишао је на Фракл (полиБ) а изашао је с олбама (поливен). У Галицији дакле нешто су помогле придике и завере, али много је јопг ђавола остало. Сабор је галички то увидио, он је узео то као што јесте, дасе не боји свака шуша бога него батина, те је сада скоро пре него што ће се разићи донео закон, којн 1 може бити врло користан за друштвен живот и привреду, само ако се буде извршивао као што треба. У закону се томе ово наређује: „Ко се нађе очевидно пијан, било у крчми, било У гостионици било у ка$ани, или на путу илимакојем другом јавном месту, плаћа пет Форината глобе, или ако нема одкуд да плати он добива три дана затвора. Ако се та1 исти кроз три месеца по други пут лијан види, онда плаћа петнајст Фор. или добива °сам дана затвора, Осим тога полиција, која је пијаницу ухватила, јавља за истога суду, да му овај т Утора намести ако нађе за нужно. Бирташи плаћају исту глобу и ако се то учеста онда губе право да точе, и то и онда ако бирташ пијаном човеку даје и даље пића или га пијаног у Ч'чми склања. То исто бива с њима, ако дају пића Деци, којој још нема 12 година. Такође ко на ваша-

ру, де су скупштине и тако даље даје човеку толико да се ождере пада под горњу каштигу. Ко дечка, коме још нема 16 година, или наговором или намамом на лепо пиће, опије, тај нлаћа 15 Фор. а. вр или добива 8 дана затвора. Закон овај још није цар потврдио али јејамачно да ће га потврдити. Овакав закон требало би и у Маџарској увести. Де је више бекрија него по чардама маџарским. Одкуда је та бесна разметљива игра чардаш и поникла него на чардама, од бујдоша, који по месец дана неизилази из крчме него ди пије ту једе и спавату бесни, лупа, игра размеће, се врти се, да мораш бегати од њега. Па богме и наша браћа Срби и они врло брзо науче чардаш и лако нримају онај чардашки бећарски живот, те се не крећу из крчме, докле год бирташ хоће да даје. А овај опет види ли да има у брата која Форинга непушта га до последње крајцаре или му још и част прави те му на веру даје. Ту је тек бирташево царство, кад је нијаница памет у буџак сатерао, те ова несме да се помоли, ту је онда дупла креда, ту јордан. На једном нијаници више заслужи бирташ него на педесет и сто умерених гостију. Знамо пијаница, који су по читаву сесију земље у једној крчми за две три године попили, а нека од њих стотине уредних људи сваки на годину по 25 Фор. попије. то излази на две године пет хиљада Форината, а сесија добре земље кошта десет хиљада. Закон о коме је реч, мора бити на свима јавним местима прикован, и сви који пазе да буде реда и мира у земљи имају најстрожије пазити да се тај закон извршује. Још је сабор закључио, да се умоли влада, да даде наново публицирати законе о точењу пића и да се строжије пази на њих. Нанослетку је сабор умолио владу у Бечу, да она гледи, да државни сабор у Бечу донесе закон по коме бирташ, који даје пиће на веру пијаницама нема нраво тужити их и ако им је залогу узео да им исту мора вратити. Адвокати кажу, да је овај захтев по јуристански будалаштина, али ми знамо да је у Граници, докле је у јеку била, тако се владало, и добро је било, И сама латинска пословица каже да је највећа правда